Приказивање постова са ознаком СНОХВАТИЦЕ 1. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком СНОХВАТИЦЕ 1. Прикажи све постове
уторак, 26. јануар 2016.
среда, 25. новембар 2015.
Мирослав Б. Душанић: Немир
Слушам женино дисање
И откуцаје часовника
Пробудио сам се
Тијесно ми у кревету
Али остајем прикован
Болом у кичми
Десна рука ми утрнула
У устима горчина
Коју не могу испљунути
А звијер је остала у сну
И рушевине моје куће
И моја сјенка која трчи
Боса кроз поље коприва
И тражи сигуран заклон
Св. Јован Милостиви, 2015.
Мирослав Б. Душанић
петак, 4. септембар 2015.
Мирослав Б. Душанић: Обећана земља
![]() |
Искорак из сна
Све је савршено осмишљено
Бога су извајали од глине
Поставили га на обалу изнад ријеке
На светилиште позвали демоне
Мрака и дубине
Сабрали бијесне виле и душе уклете
Сада ме лове као птице снене
У трансу опијени ускладили покрете
Заривају ми оштрице у очне зјене
И пуне уста обећаном земљом
Мирослав Б. Душанић
![]() |
![]() |
уторак, 10. март 2015.
Мирослав Б. Душанић: Снохватице
![]() |
(уторак, 17. јануар 2012. – свети јевстатије српски)
сањао сам степенице и свитања
свјетлост која је извирала из лишћа
и младица винове лозе
чуо сам жагор људских гласова
мени познатих и страних језика
и указали су ми се скривени путеви
свечано и изнова родио се свијет
а ја сам му био свједок …*
Мирослав Б. Душанић
___________________________________
*
то је само ноћна мора а не уточиште
једно кратко сценско извођење
којем не треба придавати већи значај
савјет је искусног терапеута
то је пратећи симптом тешких криза
уобичајени одбрамбени систем мозга ...
![]() |
недеља, 22. фебруар 2015.
Мирослав Б. Душанић: Милостиња
У сну сам ишчекивао милостињу
Није ми јасно због чега
И шта је томе претходило
Када сам се пробудио
Између прстију ми парче хљеба
Као што га је и отац некад држао
Мирослав Б. Душанић
Објављено: СУШТИНА ПОЕТИКЕ, Кљижевни часопис (Online), број 15, година II; 4. 3. 2015.
![]() |
четвртак, 2. октобар 2014.
Мирослав Б. Душанић: Снохватице
![]() |
| © by Арина Кузнецова |
(8. – 14. фебруар 2010)
понедјељак: отворио се понор
у крви осликан
дрхтим
тишину парају откуцаји мога срца
уторак: забрављена врата
обијам
у углу собе сједи стара мајка
сриједа: на крову наше куће
плешу утваре
(свуда уоколо) дрвеће труло
режи на мене
четвртак: отац ме гледа
а ја бих да ме нема
петак: (нисам заспао - прозор квасе
кишне капи
сан измиче а са њим као да измиче
и дио мене)
субота: облак је заклонио сунце
мајка (у млађим годинама)
расплела плетенице
недјеља: (јужни вјетар је крив
ни сам не знам зашто)
падам у амбис и зачудо није ме страх
Мирослав Б. Душанић
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
понедељак, 29. септембар 2014.
четвртак, 25. септембар 2014.
Мирослав Б. Душанић: Празник Преполовљења
![]() |
узалуд питах људе: нико је није на друму срео
моја сјенка је нестала изненада
и дуго су звонила звона
(чуо сам их јасно мада нисам разазнао
да ли почивна или она славска)
и наједном појави се мајка: носила је свјетиљку
корачала влажним пијеском
али иза ње нису остајали отисци стопала
(и дуго ме призивала — да ли је хтјела
да ме грди или загрли)
учинило ми се: мртав отац с повезом око чела
пред иконом светог трифуна
а звона јече беспоштедно у висине небеске
(и помиње ме тихо у молитвама
пун побожног страха)
корачах опрезно: на сваком гробу црне вране
као злослутнице изнад понора
у нестрпљивом ишчекивању нове жртве
(пробудих се презнојен и истрошен
кревет ми постао гробница)
Мирослав Б. Душанић
![]() |
понедељак, 30. јун 2014.
Мирослав Б. Душанић: Грчка тема
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
када се прекине сан
стварају се празнине
као да се одузима памћење
осим срџбе Агамемнона
и његових бучних ратника
нисам видио ништа
ни жртвовану Ифигенију
као ни Парисово лице
и населила ме неизвјесност
знам да је грчка флота
испловила у правцу Троје
а нисам дочекао боље сутра
сан је ишчезнуо
не и са њим Хеленин тихи
плач
Мирослав Б. Душанић
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
уторак, 17. јун 2014.
Мирослав Б. Душанић: Змијски благослов
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
ноћас сам уз звуке свирале
корачао ливадом у свечаном одијелу
ноћас сам крвавих руку испод јасена
облагао њено тијело у црну свилу
украсио њено блиједо лице
положио на чело камен вапненац
свежањ коприве и мајчине душице
ноћас сам под несносним притиском
затражио од змије благослов
и загризао дивљу јабуку
ноћас сам посљедњи пут цјеливао
и отворених очију ишчитао молитву
Мирослав Б. Душанић
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
петак, 25. април 2014.
Мирослав Б. Душанић: Перуника
Перуника
(водич кроз један сан)
у дворишту
расте перуника
изнад ње
надвијено парче
неба и разапет
опран веш
и видим људе
непознате
као да онострани
свијет надире
са свих страна
унедоглед
и јавише се стари
и потиснути
страхови
из деведесетих
када смо били
свему изложени
и дрхтали
попут сирочади
на сваки шум
ко се то у двориште
моје насели
ко убра мој цвијет
и перунику погази
Мирослав Б. Душанић
Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 04. септембар 2014.
Пријавите се на:
Постови (Atom)


















