Саша Скалушевић Скала: БЕЗ

Без 
         Мирославу Б. Душанићу

Свако ваљда има право 
(тако барем свете књиге кажу)
на опрост милост
разумевање 
мрвицу сажаљења
осим нас песника
наше речи и дела 
ваљда дуже боле

Саша Скалушевић Скала

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала: СВИ ПРОТИВ СВИХ

СВИ ПРОТИВ СВИХ

Говорили смо о ватри
Речима што уједају
Тада је било лако
Само ми и они
Ми са једне стране
И они са оне друге
Класичан однос црно-бело
Вешала су пала
Ломача је изгорела
Браве су се закључале
Сада смо сви против свих

Саша Скалушевић Скала

Скице: Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала: РЕКРЕАЦИЈА ПРЕ ПАКЛА

НАПУШТЕНИ РАЈ(АЦ)

Возимо се мини бусом
све је скраћено у нама

пред нама се путеви рачвају
религије преплићу и халапљиво гутају
наше уморне и незаштићене мисли

села су везана за дрвени струјни стуб
да не одлете тамо негде
где ће их људска рука миловати

села су исповраћала болно
излокане путеве поломљени асфалт

зубати коров се цери у ситости
оштар воњ мрше крије се у заседи

Тимок више није онако жут
густ као качамак

избистрило га је наше одсуство
само се још камење и пластичне флаше
пресијавају у његовом току

гледаш чокоте како плачу без суза
змија је напустила овај рај
трули плодови попадали су испод крошње

вино је постало сирће
знање је упила сува земља 
доколица и хлад

Саша Скалушевић Скала

/Преузето из рукописа РЕКРЕАЦИЈА ПРЕ ПАКЛА/

Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала: ДИВЉИ ДИВЉИ

ДИВЉИ  ДИВЉИ

Дивљи тренуци прате твоје сећање

на младост снагу и опојно вино
заносне мирисе девојака и жена
које си тако лако узимао

као што се кида презрела смоква
са грма који ти се нађе на путу

често одсуствовање са више него
блатњавог  кућног прага

ноћне шетње туђим градовима
плач ситне деце коју си виђао у пролазу

не знајући баш тачно колико им је година
стидећи их се ако те у пролазу
очеше каква расна општинарка

сада само подмукли јутарњи кашаљ
прати твоје тупе  речи одапете у времену

мисао утопљену у ишчекивању смрти

Саша Скалушевић Скала

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала: РЕЦЕПТ ЗА БОЛ

ISBN: 978-86-84387-33-4

РЕЦЕПТ ЗА БОЛ

Бол је једина отменост.
Шарл Пјер Бодлер

Измузите змију
Исцедите све из ње
Стегните је рукама
Снажно
Што снажније
Тако да ништа
Не остане у њој
Даће вам
Со
Сузе
Отров
Даће вам све
Крв
Млеко
Знање
Само не срећу
Само не срећу

Саша Скалушевић Скала

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала. ИНСПИРАЦИЈА

ИНСПИРАЦИЈА

Доколица је нестала
глава ти је тешка
каишевима стихова затегнута
каша речи у којој се дави стрепња
несаница те гуши више
него сав дим бешчашћа
знојави гласници јуре
до стегнуте шаке прстију
јављају да се дохвате оруђа
пенкала или тастатуре
да зграбе телефон
напад је близу
попут ратних бубњева
почиње типкање по собном смогу
несаница и моје здравље
добијају свој део плена

Саша Скалушевић Скала

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала: ЂАВОЉА ЈАЈА & СТЕНЕ

ЂАВОЉА ЈАЈА

Истински наказни свет
из тих јаја
како је Новица то 
давно опевао
изашао је 
излегао се пред нама 
тако добро
да никад не нестане

СТЕНЕ

Истурпијали смо свој живот
стене са којих смо се бацили
у њега 
у њу
бесциљно 
олако 
директ на главу
без трага 
кругова и вира

хранитељи државног апарата 
дозволили су на то тако лако
или су нам подметнули ногу

Саша Скалушевић Скала

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала: ПРЕОБРАЖАЈ

ПРЕОБРАЖАЈ

Гледам како се мењаш
Сви аспекти преображаја
Превише су болни за мене
Ако протичу заједно

Заборав сувише споро
Нагриза отровaни ум
Препун конфузије лажних страхова
Савременог доба које презирем

Волим досадне ствари
И волим кад ствари остају изнова
непромењене

Саша Скалушевић Скала

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала: ПАРАДОКС

ПАРАДОКС

Кажу да деца могу видети
Прошлост других
Док људи на самрти
Посматрају будућност оних
Крај њих у свом ропцу
Немају снаге да им је саопште
Живот је ироничан и диван
Он измиче и бежи
Ма колико га вукао за рукав

Саша Скалушевић Скала

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Саша Скалушевић Скала: ЗА КРАЈ

ЗА КРАЈ

Нема шта да се прича
све се види
све се зна
само се ћути

Саша Скалушевић Скала

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

БУКТИЊА 39; Неготин 2014.

СРПСКИМ БЕСМРТНИЦИМА

„Они заиста јесу наши дедови и очеви, 

а колико смо ми њихови потомци — 

нека свак упита себе!“ 

Антоније Ђурић

Овај број Буктиње објављује се поводом стогодишњице од избијања Првог светског рата, највећег оружаног сукоба и највећег ратног страдања у дотадашњој историји људског рода, до којег је дошло услед империјалистичких тежњи Аустроугарске и Немачке, а за чије је изазивање оптужена Србија, која тек што је била изашла из ослободилачких Балканских ратова, у којима је много искрварила. Велики рат није био само највеће пострадање српског народа, Голгота, но и нови тријумф слободољубног српског ратника, који је витештвом својим задивио свеколики правдољубиви свет. Овим бројем Буктиње припаљује се неугасива свећа сенима оних који животе своје у Првом светском рату уградише у величанствену победу Добра над злом, Правде над неправдом, Живота над смрћу. Слава им! 

 Уредник

МАЧВА 1914

                     Лазару Скалушевићу

И моје су кости остале
по гудурама и јамама.
пе голготама, леденим кршевима,
Проклетијама студене Албаније.
Међ’ шљивама те уплакану
оставих. Вратили смо се
рањени и крвави, Теби.
Гледам твоје очи
док са гране висиш.

Саша Скалушевић

СРПСКА ТРАГЕДИЈА

Требало је имати м*** и стиснути зубе 
Да би се носећи барјак препјешачио Балкан 
Уз прасак топова од сјевера ка југу 
Па онда натраг — 

Требало је имати м*** и крварити за сваки 
Камен и бразду земље Србије 
Од скромног сељака у чакширама и опанку 
Постати ратник — 

 ... 

Копао је и ровове и гробове 
И јецао и клецао кроз гудуре и врлети 
Проклињао и псовао дан кад га зачеше 
И кад је свијет угледао 
И умирао је на бојном пољу 
И изрешетан на бодљикавој жици 
И бунцао у грозници све и свашта 
И о Господа се огријешио 
Али му ни на памет никад није пало 
Посустати 
Одустати 
Предати непријатељу 
Чак ни јалову њиву ни црвљиву шљиву — 

 ... 

А данас срамота за нас 
Тешко ми и пада набрајати чемер и јад ...

Мирослав Б. Душанић

ЛЕГЕТСКА НОЋ 

У ноћ неизвесну,
у свесно смртољубље,
у неку реку незнану,
тону све дубље.
Никад се више у свом Тимоку
огледати неће.
Крај њега само копнеће свеће
и цвеће летобудно –
није узалудно!
Живот не вреди ништа,
сада је смрт на цени,
Легетско поље
у недра их прима.

Горан Вучковић

Саша Скалушевић Скала: МИТОВИ И СЕНКЕ

УВЕК ИЗНОВА

Док седимо за овом раскошном трпезом
Изнад нас Дамоклов мач виси

Домаћин нас тера да се рукујемо
Проверавајући држимо ли бодеж

Након обилне вечере са специјалитетима
И посластицама la Аlexander Borgies

Коју нисмо пробали
Нуде нам још топлу Прокурстову постељу

Изјутра када се увере
Да смо даље живи и здрави

Већ уморни од нас
Бацају нас гладним лавовима и другим зверима
Увек изнова

И САДА

Као да чујем Романова
Како пред својом укоченом
И понизном свитом
Простачки гласно псује
Псето је завршило псећом смрћу

Не знајући за своје будуће
Пасје гробље

АРТТЕРОРИСТА

                Верујем у коб, а не у принципе.
                                            Емил Сиоран

Нема Урлика La Americe Влати Траве
Нема гласноговорника покајника
Гинзберга Морисона Витмена

Постоје уједи лажне наде прскана вутра
Чиста кемија јебена пластика
Која ти се лепи за мозак
Једе ти срце и муда
Узима разапету душу
Заведену пепсијем ред булом кока-колом

Касно је да одустанем
Дигнем руке од свега
Превише сам дуго у рову
Да бих се сад повлачио

Саша Скалушевић Скала

ISBN: 978-86-84387-33-4

Фотографије: Мирослав Б. Душанић