Томислав Мијовић: Ако се вратиш

Ако се вратиш

Док си у заносу себе приносио
Изазову тајни и зову пространства
Већ си и тада у себи носио
Тугу изгнанства бол самоизгнанства

Сад ако се вратиш црни бескућниче
Са својих смуцања и потуцања
Из својих заблуда као из приче
На врата повратка ти без куцања

Како је за те давно предвиђено
Уђи у кућу која не постоји
И све виђено и још невиђено

Што се отуђило изнова присвоји
Да ти се нађе део тог богатства
У немаштини поновног изгнанства

Томислав Мијовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: ПТИЦЕ И КАВЕЗИ

ПТИЦЕ И КАВЕЗИ

Ух! Ти ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ (М. Тодоровић) ме убише... Не одолијевам да их изнова не читам. А сваком ишчитаном ријечју постајем крхкији, постајем осамљенији... Зашто се мучим и самоубилачки излажем тој вјетрометини?   Шта ме гура и вуче? Шта? Шта?

... А хтио бих да се ослободим ОКОВА, да потргам ланце, покварим све браве и катанце и изађем напокон из КАВЕЗА, и полетим сасвим слободно... Да будем птица. Да будем птица. Да будем...

А шта да будем? А шта да будем? А шта да... Птица. Птица.

Птица у слободном простору... Птица у слободном лету... Птица на вјетрометини... Птица без заштите... Птица предвиђена за слободан одстрјел...

А у тим трешњевичким листовима У СЕОСКОМ ДНЕВНИКУ и ова пјесма:

КАВЕЗИ

Сјајне сребрне па и позлаћене
Нуди продавац кавезе крлетке
За лепе птице још неухваћене
Којих и нема или су већ ретке

Док чека купце дрема и одмара
Над једним малим кавезом се пригне
У ком миш бели трчкара
Тамо и амо а нигде не стигне

Као украсе сплетене од жица
Изложио је он кавезе разне
Без шароликих птица певачица

Нуди и зна продаће и празне
Да они који живе у кавезу
Имају и свој кавез у кавезу

Томислав Мијовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Томислав Мијовић: Као тишина после крика

Као тишина после крика

                                         Миљану Тихојевићу

У жељи за било каквим поновним сусретом
наједном схватимо да су ови предели
који нас црном слутњом окружују
све што нам је преостало
И задрхтимо од наиласка неке студени
као од најаве велике несреће
Предели као крик у тишини
и као тишина после крика
Предели никакви
унижени наружени одбачени
предели као поцепане заставе
предели разарања великог ђубришта
остатака отпадака
предели зли и наопаки
настали нехотице а задуго
Из њих сада ниче квргаво суво дрво
и неочекивано грдобно растиње
из њих узлеће мртва птица
и мртва наша душа водиља
и све су више то предели
магле магме и пепела
Затечени и скамењени
гледамо их испред и иза нас
гледамо их искоса унутра и изнутра
а они нам ево и у кућу ушли
и заувек се ту настанили
а они се већ нашим речима
и линијом цртежа служе
па и кроз наше снове распростиру
Предели као крик у тишини
и као тишина после крика

Ено их изван сваког објашњења
а ево их и на нашим лицима
у пролазу

Томислав Мијовић

© by Blanca Juan Palau