Драгутин Ј. Илић: На гробу Симе Милутиновића (фрагмент)

Мирослав Б. Душанић

На гробу Симе Милутиновића (фрагмент)

А овде само борави тело,
Силнога духа тек оквир то је,
У коме као Океан бурни
Велике мисли лежаше твоје!
Ил' к'о у шкољци бисерној бисер,
Твој дух је из тог оквира сјао,
Па зар на овој грудвици земље
Да ниси боље што дочекао?!
Никаква знака на гробу твоме,
Тако те браћа под земљу скрише,
Тебе, који им толики спомен
Од стене тврђи у небо диже!

                         *
Жалосна вило, да тебе није
Те си над гробм снуждено стала,
Бог зна да л' би се његова хумка
Под густом травом међ нама знала!

Драгутин Ј. Илић
(Србадија, Часопис за забаву и поуку; Београд 1881.)

Драгутин Ј. Илић: Ој, леле, леле (ШАНО, ДУШО)

Ој, леле, леле
/ШАНО, ДУШО/

Шано, душо, Шано мори
отвори ми врата.  
Отвори ми, Шано, врата  
да тим дам дуката.

Ој, леле, леле,  
погибо' за тебе,  
изгоре ми, џанум Шано, 
срце за тебе.

Твоје лице бело, Шано,  
снег је са планина,  
твоје чело, гиди, Шано,  
како месечина.

Она уста твоја, Шано,  
како рујне зоре,  
оно око, душо моја,  
мене ме изгоре.
 
Ноћми ходи, тамна, Шано,

ја си туга вијем.

Убавиња твоја, Шано,
не да ми да спијем.

Шано, душо, Шано мори,
отвори ми врата,
ће ти давам, џанум Шано,
ђердан од дуката.
 

Драгутин Ј. Илић

Због своје популарности многи мисле да је врањанска народна пјесма а извођена је на различите начине, најчешће са мањим или већим измјенама у тексту. Често се изводе и инструменталне верзије. Овдје неколико (необичних) примјера — најбоља извођења су због заштите ауторских права на youtube искључена (деактивирана)...

Драгутин Ј. Илић

О судбо! Што ме животу створи,

Да л' људских бола да слушам јаде?

Ил' горких дана живота худог

Да бројим своје одбегле наде?

Из ничег да ли подижеш зато:

У ништа свога да сурваш роба?

Како су чудни незнани пути

И страшна тајна тамнога гроба!

Драгутин Ј. Илић

* 02./14. фебруар 1858 † 01. март 1926

По вечности, плавој реци,

Тихо плове хитри вали;

Мог живота чуне мали,

Куда бродиш, куда, реци?

Ах, кроз таму вечног доба

Где да прозрем судбу твоју?

Тамо, тамо, иза гроба,

Хоћу л' наћи наду своју?

Дух живота што ми душу

Божанственом искром краси

Да л' се и он губи тако,

Као песме моје гласи?

Ил' у зраку Васионе

Изван свога трошна тела,

Узлетеће вечним летом

Хитра, смела и весела?

По вечности, плавој реци,

Тихо плове вечни вали:

Мог живота чуне мали,

Куда бродиш, куда, реци?

Драгутин Ј. Илић

(1889.)