На гробу Симе Милутиновића (фрагмент)
А овде само борави тело,
Силнога духа тек оквир то је,
У коме као Океан бурни
Велике мисли лежаше твоје!
Ил' к'о у шкољци бисерној бисер,
Твој дух је из тог оквира сјао,
Па зар на овој грудвици земље
Да ниси боље што дочекао?!
Никаква знака на гробу твоме,
Тако те браћа под земљу скрише,
Тебе, који им толики спомен
Од стене тврђи у небо диже!
*
Жалосна вило, да тебе није
Те си над гробм снуждено стала,
Бог зна да л' би се његова хумка
Под густом травом међ нама знала!
Драгутин Ј. Илић
(Србадија, Часопис за забаву и поуку; Београд 1881.)
Нема коментара:
Постави коментар