Арт група Акт - Ваљево, Књижевни клуб “Бранко МИљковић” Књажевац, 2003. |
И БЕСКРАЈНА ПРОЛЕЋА ВИЗАНТИЈЕ
Ако поринем мисао у море сред спавања
заљубиће се речи, које су јуриле за галијама,
светлеће у ноћима неизговорене приземљуше знања,
пркосна мудрост одмрзнуће полове у нама.
И рећи ће опет: Византија,
да њена бескрајна пролећа оживе,
младост намрешкана у фрескама, иконама, иза мантија,
у следећи дан, у длан судбинине криве.
Ови мореузи сведоче о вировима,
о изласку царева, заседама и атентатима,
о топлом дому, остављеним принцезама, безбројним хировима
али и о злату потрошених лета, одсудним сатима.
Док пратим проток мисли, која из снова израња
можда ћу и постати брод који сања.
Небојша Ђорђевић
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар