Шунтаро Таникава: Анђео, пун наде

Анђео, пун наде

И на ливади, и на обали мора,
и на улици и у соби,
свуда је било оно што сам волео.

А нигде није било онога за шта
бих дао живот.

Зато, преспавао сам ноћ са анђелом.

Хтео сам да ме загрли планина.
Хтео сам да ме растопи небо.

Хтео сам да ме упије песак,
да напустим људски облик,

да следим ток нагог живота.

Шунтаро Таникава
/Пријевод са јапанског: Кајоко Јамасаки/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Шунтаро Таникава: Туга

Мирослав Б. Душанић

Туга

Негде тамо, оданде се чују таласи плавог неба,
изгубио сам, чини ми се,
нешто страшно.

У прозирној станици прошлости,
када сам се нашао у бироу за изгубљене ствари,
још више сам се растужио.
(1952)

Шунтаро Таникава

Мирослав Б. Душанић

Shuntarō Tanikawa: Anonym 6

Anonym 6

Things like odour, things that exist

Now, but already cease to be.

Things that do not exist, like time,

Yet have real superfluity.

Things that cannot, come what may,

Ever be snagged on a brick wall.

Things that can't be given names;

Things, like light, innominable.

   A horsefly in the flat

   Light, its humming wings;

   The intonation of things;

   It is things like that,

   Things that no tongue can utter,

   Are the heart of the matter.

Shuntarō Tanikawa

Шунтаро Таникава: Анђео и дарови

谷川 俊太郎

Анђео и дарови

Да ли можемо да разазнамо

Шта су дарови од анђела?

То није цвет. Нити звезда.

Ни слаткиши, ни ведро срце...

То смо, можда,

Ми сами...

Шунтаро Таникава