Милан Ђорђевић: ВАРВАРИ

© by Пешо Гргић

ВАРВАРИ

Кажем ти, пријатељу, варвари долазе

да освеже крв планинских река, да тољагама

премлате уморне кипове и подвикну: Марш у историју!

Варвари имају сунце у очима и џепове пуне празилука.

Сричу док читају, а после истичу строге естетске судове.

Још увек су зелени и сентиментални. Мрко гледају

на видре и лавове. бркати варвари ослобађају

од памука. Са живих лешева и орхидеја скидају

шминку и пудер. Шамарају народне непријатеље,

вампире, а онда балеринама праве талентовану децу,

будуће сатанисте.

Милан Ђорђевић

Милан Ђорђевић: Облутак

Данубиус (култна скулптура, камен, Лепенски Вир, 7. миленијум пре. н.е.)

Облутак

Васи Анђелићу

О, толико има прошлости око нас и у нама.

У влажном и видљивом или невидљивом

и пепељавом, у стварима и нама људима.

У шуморавим стаблима и облим плодовима.

У сићушним инсектима и разним животињама.

У белим крзнима или у зеленим маховинама.

Али, иако све пролази, иако чак и будућност

споро постаје садашњост и прошлост, у нама

нешто остаје као глатки камен на дну реке.

Али зашто, зашто је твој отац онако нестао?

И зашто се смрћу морало уништавати нешто

што и живи људски разговори преображавају?

А зашто је, зашто, требало тако убијати људе?

Не знам, ћутим као незналица, размишљам,

својим путем настављам људски да путујем

и ка ноћи идем овом само својом пустињом.

Као и ти пријатељу, ја сам мирни и бијели облутак,

неки облутак на дну ове наше можда црне реке.

Милан Ђорђевић

(Sehen Sie bitte auch Skulptur!)