Кито Лоренц: А шта је пећ

А шта је пећ

Коју сам јој поклонио
јер је две године
нисам више користио
онда сам је подложио
крај пећи сам јој рекао
две године је
већ нисам ложио
и сасвим сам заборавио
како се она ложи
а она је рекла видиш
није потребно прво
умрети да би се заборавило
а ја сам рекао знаш
најбоље је онда
и остати у животу.

Кито Лоренц

Моја Лидија

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Кито Лоренц: Љубавно признање у два смера

Љубавно признање у два смера    

Кад желим да си мени даља, 
страшна се туга нека спрема - 
јер признати ми тада ваља: 
Најлепше је што човек нема. 

Док за мном руке пружаш тако, 
мени се тужна слика сније: 
Ти ми у сусрет цветаш лако, 
а ја сам тек мраз који бије. 
Од нежних речи страх ме хвата, 
уста ми стеже горка влага - 
јер мој ум само једну схвата 
најдражу реч на свету: Драга.

Кито Лоренц
   

Са мојом Лидијом (фотографисала Бланка Хуан Палау/Blanca Juan Palau)

Der sorbisch-deutsche Dichter Kito Lorenc

Kito Lorenc

ДРУГИ ЈЕЗИК

Закрешти ли неки језик

улазећи кроз врата

други гачући

излеће кроз прозор

прсти на инструменту страха

глава се котрља с пања

Док лепрша крило

поред текста

нека искрваре

душа и врат

Кито Лоренц