петак, 24. јануар 2014.

Кито Лоренц: Љубавно признање у два смера


Љубавно признање у два смера    

Кад желим да си мени даља, 
страшна се туга нека спрема - 
јер признати ми тада ваља: 
Најлепше је што човек нема. 

Док за мном руке пружаш тако, 
мени се тужна слика сније: 
Ти ми у сусрет цветаш лако, 
а ја сам тек мраз који бије. 
Од нежних речи страх ме хвата, 
уста ми стеже горка влага - 
јер мој ум само једну схвата 
најдражу реч на свету: Драга.

Кито Лоренц
   
Са мојом Лидијом (фотографисала Бланка Хуан Палау/Blanca Juan Palau)

Нема коментара: