Мирослав Б. Душанић: Туговање над човјеком

Туговање над човјеком

Има нас у немирима
Пловимо 
Из дана у дан
Размичемо просторе
И јутарњу свјетлост
Докле поглед допире

Изморени чаролијским
Играма
Пред најездом утвара
Натопљени знојем
Покрећемо се тромо
Као по разапетој жици

Све ове мрачне године 
Болно се трошимо 
И превиремо
У горчини непослушних 
Одметника
Никако да се пребројимо

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: ПУТОКАЗ

Путоказ

Све је отворено
И наизглед безазлено
Као кад дјевојку очекује
Срце устрептало

Све је стасало умилно 
И складно
Као уиграни кораци
И ноте за плес

Све се попут магије
У пјесму прелије
Као њежност
Из груди љубавника

Све се преболи
Ако се за опрост замоли

Мирослав Б. Душанић

*
Путоказ
Из срца милог креће.
У срцу се заврши.

Веселинка Стојковић

*
Опрост
Срце кад затражи…
Опрост из срца самог стиже.

Веселинка Стојковић

*
Бол
У песму се слије затим.
Срце срцу кад опрости.

Веселинка Стојковић

*
Тако
Да је увек, срце срцу лек.
Да други није век.

Веселинка Стојковић

*
Еј, животе,
Жива радости и боли!
Веро неверо.

Веселинка Стојковић

*
Плес први, 
Плес други, плес трећи, 
Плес последњи… Па изнова!?

Веселинка Стојковић

*
Путоказ –
Молба и молитва бића нашег.
Богу драгом!

Веселинка Стојковић

*
Песнику
Драгом за разговор хвала!
Од Бога му здравље!

Веселинка Стојковић

*
Круг 
До круга, све сами кругови.
Сунце-круг, Земља, Живот…

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Херувимска пјесма

Херувимска пјесма

Шта је то онострано питаш ме
С погледом у небо
И у неизмјериву даљину
Зар није сурово сво ово безнађе
У очима нашим и око нас
Зар не видиш шта нас снађе
Јаблане су олује поломиле
И како да очекујемо богиње
Са које небеске лађе
Да обрадује њихов љупки глас
Свуда одјеци бубњева и ратници
Са све четири стране надиру
И нико више не мари за нас

Не кукај мило моје нисмо јадници
Сам Господ нам шаље спас
Погледај иза облака се назиру
Зраке сунца и анђеоски гласници

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Гријех/ови

Гријех/ови

још има пјесника
који у смирењу исписују ријечи
својих пјесама
и ишчекују смрт као полазак на спавање
још има тих људи дивова
са великим срцем
који у дубоком тиховању себе забораве
забораве муку и бол
и свој забринути поглед
и најљепшу мисао усмјере на сапатника
још има тих несебичних људи
које ми у сљепилу нашем не примјећујемо
јер од нас ништа не очекују
и не потражују
а свакодневно мисле на нас
и моле се за опрост наших гријехова

Мирослав Б. Душанић

Објављено: КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, Лист за књижевност и друштвена питања; год. LXVII, бр. 1244; Београд, децембар 2015.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Зрнце соли и комад хљеба

Зрнце соли
и комад хљеба

има ме има
у свим видовима
над вама бдим
на свим нивоима
ја сам земља
ја сам облак
ја сам вода
ја сам зрак
зрнце соли
и комад хљеба
ја се издижем
изнад сам свега
највеће планине
и изнад неба
ја вјечно опстајем
ја не мрем
могу све да будем
и машиновођа
и кочничар ...

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: ГОСПОДЕ

Мирослав Б. Душанић

ГОСПОДЕ

Буди милостив и подари

Само један једини дан

Да сачувам у срцу мир
Осванем у њему без бола
Као на дан рођења
У којем ничег било није
Осим мајчиног млијека

Да се вратим у онај свијет
Некад сасвим довољан

И узмем Каину крвав штап

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Мрак у срцу

Мирослав Б. Душанић

Мрак у срцу

У једној пјесами оштроумни Борхес
примјећује: Клонули човјек подноси
и ћути. Пјесму завршава наивним и
провокативним питањем: А што ми
вриједи сва мука и патња тог човјека,
ако ја и сад патим? Човјек о коме је
ријеч, је нико други до Исус лично.
Између ове двије реченице, мајстор
учено и ефектно набраја, шта на крсту
разапети никад неће успјети да сазна.
Али... Није довољно брисати мрак са
очију, а не уклонити га и из срца...

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Сцена са језера

Мирослав Б. Душанић

Сцена са језера

Многи призори су ми још у сјећању,
случајни пролазници, ријетки шетачи, патке
узнемирене лавежом. Посматрао сам одсјај
сунца на мирној води. Дан спаран и

непогодан за шетњу. Видио сам Га
јасно, стајао је поред дрвета са моје лијеве
стране, на самом рубу шумарка укипљен и
помало ваздушаст. Кроз Њега, у дубини

назирао се предио мога дјетињства
у пламену, горјеле куће, људи у бијегу, јауци
и пуцњи. Заплашен склапам очи, када сам их
поново отворио, стајао је неколико

метара дубље у шуми, између двије
букве, десна рука му је била усмјерена у
правцу неба. Као по заповиједи подижем
поглед, изнад језера пловио је облак,

имао је изглед огромне лађе. Иза њега
у складном распореду неке непознате птице,
бијеле попут лабудова. Зачуђен, окрећем се
Њему, није Га више било. Само дрвеће.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Преиспитивања

Мирослав Б. Душанић

Преиспитивања

лаган као перце

изван геометије и устројства
изван времена и простора
у једном Другом свијету:
свијету таме и свијету тишине
свијету без лица и наличја
неомеђеном и неисказивом
који има своје истине
и своје тајне
који зна стољећима да ћути
који стрпљиво мирује и чека
(и гле чуда) који је већини
од древних времена
неухватљив
јер се обично добро забрави
или некуд изгуби

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Тренутак спознаје

Тренутак спознаје

     за Мирослава Л., Мирослава Т.          

                                           и Стојана Б.

Имао сам много водича:
прокламоване савремене барде
великане Нације и Републике
или самопрозване
авангардне манифесте и пјеснике
нове наде сутрашњице
критичких радова зборнике
антологије раздобља и поднебља
изборе класике и неокласике
модерне и постмодерне
интервјуе стручне
и оне у свакодневној штампи
које прочиташ и одмах заборавиш
или се за неко вријеме памти
и сви се показаше лажним
у тумачењу Универзума.

И онда кад сам посустао
изгубљен у хаосу неразумљивих
теорија и скоро одустао
откријем два Мирослава
и једног Стојана
један од Мирослава већ годинама
одваја кукољ од жита
цијела му библиотека стаје
у танку књигу
други кад није у малињаку
и кад о њему не води бригу
ту и тамо по Трешњевици скита
и по коју мудру прозбори
за Стојана је тешко рећи чим се бави
да ли је он сам Универзум
или Универзум из њега жубори.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Отворимо уста — Будимо пјесници

Мирослав Б. Душанић: Парк у Хановеру (24. 05. 2012.)

Отворимо уста — Будимо пјесници
 
Отворимо уста — Будимо пјесници
Упозоримо човјека
Поезија нема времена да чека
Да војници марширају улицама
И претресају наше домове...

Немој да нас ућуте муње и громови
Нервозни чувари реда
Њихове псовке и замаси палицама
Попуњене затворске ћелије
С мирисом крви и урина...

Kада се поломе сва огледала
Гдје да се огледамо?

Отворимо уста — Будимо пјесници
Немој да на замке насиједамо
Када се тијелима испуне хумке
Кога да волимо и жељно чекамо
Чему да се надамо?

У сва времена — За сва времена
Упозоримо човјека
Поезија нема времена да чека
Закашњела суза и тужни крици
Остају без  значаја и одјека...

Март 2013. (Новембар 2015.)

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Буди пјесник

Мирослав Б. Душанић

Буди пјесник

Буди пјесник, поврати живот

чему колебање

одбаци предрасуде и себства

зашто да одмјеравамо снаге

кренимо на дуго путовање

које нас зближава

Истини за вољу

много је истовјетности

у овоземаљским огледалима

у којима се огледамо

Не разликују се дани и ноћи

ни зоре у којима се будимо

ни мјесец, ни звијезде, ни сунце

ни ваздух који удишемо

ни вода коју пијемо

и којом лица умивамо

ни земља у коју стопе утискамо

док је газимо уздигнута чела

И та житарица чије сјеме сијемо

и хљеб који поносно у руци држимо

прије него што се нахранимо

сво то биље и обиље овог свијета

и црв који пузи, и мрав и пчела

и они су нам исти

И Богови су нам присни

хтјели ми то или не да признамо

а начин како их молимо

и призивамо није довољан

да између браће оправда разлике

Буди пјесник, учини први корак

покажи пролаз насмијана лица

из њег‘ ћемо изаћ јаки

шира ће нам бити плећа

срца наша биће јача

достићемо мис‘о милу

темељ што га не пољуља

нити бура, нити сила

јер га ј‘ радња ударила*

Мирослав Б. Душанић

_______________________________

* Карол Свиђињски: Напред радом

Мирослав Б. Душанић: Слијепа оданост

Перо Васлић: Језеро у старом парку

Слијепа оданост

            Дошло је доба

            да нам душа све воли и трпи.

                           Милош Црњански

(Ширио сам руке у правцу Истока

ишчекивао жељно отопљења с Југа

опраштао све Твоје глупости

и јавашлуке —

Не знам да ли то чиних из љубави

тврдоглавог ината или из навике.

Изложен студени вјетрова са Запада

правдао сам плач наших мајки

бранио част очева и стару вјеру

Крст наш који носимо кроз вијекове.)

У груди ми змије посадили

да их сити крв из мојих свјежих рана

све су учинили

да би ме од Тебе одвратили.

А ја Те заступах с пуно страсти

у свим наметнутим играма

и није ми засметало

што постах истурени стуб срама.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Без увреде, молим

Мирослав Б. Душанић

Без увреде, молим

                         (Стивену  Виру)

Свијет нек ми опрости немоћ.
Недостатак снаге.  
Моја узбуркана сјећања су још само у стању,
Писањем нови живот да осјенче.
А то није довољно.
Иако су слике тако упечатљиве,
Као предмети који ме окружују.
Моји дани су одбројани.
Милује ме задах трулежи.
И тако ћутим. Устајем и сузбијам страх.
Почео бих и ја напокон да живим.

Али је касно. Конци попустили.
И тонем на дно мора.
Посљедњи мјехурићи ваздуха се полако
Подижу увис,
Да би ме коначно предали забораву.
Зато не дозволите да сузе ваше путеве потопе.
Постаните клица. Будите врело.
Останте усправни,
Па и онда кад вас камењем гађају.
Изгубљене душе стигну само до прага.
Остану заувијек на њему стојећи,
У очајним покушајима,
Да на себе скрену пажњу.

Исплачите ваше сузе на вријеме. Без стида.
Негдје у забаченом углу.
Ја сам моје исплакао прекасно.

На то, да притисак попусти.
На то, да о нама говоре у царству Небеском.
И када сјекира падне,
Нека своје дјело доврши. У потпуности,
Што је небројене године и очекивано.
Свијет је заслијепљен шаренилом боја
Око себе.
И ја се плашим, као и ви. И ја се не усуђујем,
Али једноставно чиним. Чиним
Јер познајем, све око бола.
Ја познајем, и све о студени, која низ гркљан
Клизи.То нису празне ријечи.
Сниване чини.
То је искуство доживљеног.

Присилите се, и останите у покрету.
Не стојте на прагу. Уђите у овај једини дом
Који имамо. Наш дом.
Свети дом.
И волите неизмјерно. Пуним грудима
Не ишчекујући за то ништа.
Волите, да ово лудило ишчезне.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Мртав пјесник

Мртав пјесник

Пјесника шаљу на губилиште оног тренутка

кад га не објављују. Кад га виде, а прећуте.
Он и даље купује хљеб у пекари преко пута.
Иде на пијац. Цјенка се за кило паприке. На
углу улице, као и обично, купује новине. Но,
он зна. Као и сви који га сусрећу. Да је мртав.

Мирослав Б. Душанић