 |
| Перо Васлић: Језеро у старом парку |
Дошло је доба
да нам душа све воли и трпи.
Милош Црњански
(Ширио сам руке у правцу Истока
ишчекивао жељно отопљења с Југа
опраштао све Твоје глупости
и јавашлуке —
Не знам да ли то чиних из љубави
тврдоглавог ината или из навике.
Изложен студени вјетрова са Запада
правдао сам плач наших мајки
бранио част очева и стару вјеру
Крст наш који носимо кроз вијекове.)
У груди ми змије посадили
да их сити крв из мојих свјежих рана
све су учинили
да би ме од Тебе одвратили.
А ја Те заступах с пуно страсти
у свим наметнутим играма
и није ми засметало
што постах истурени стуб срама.
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар