Татјана Дебељачки: Јапан у априлу

Јапан у априлу

Истински силна, неопрезна понекад,
Жудим нема и далека!
Обнажена, испуњена савршенством,
Похађам уживања!!!
Где има поверења има и радости.
Никад није сликао моју страст,
Снове од боје до речи,
Без неизвесности и језе.
Тренутак светлости ме погађа.
Утискује јапански зрак на лице.
Април лагано излива боје,
Над удвојеним сенама што плешу.

Татјана Дебељачки

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Татјана Дебељачки: О песмо...

О Песмо...

Јуче постојах бескрајно јака.
У љубав зазидах жеље без наде.
Ведрином обојих силне агоније.
Нека цвећу сијају мириси.
Нека се пупољци мојих радости

развијоре.
Опомињем песмом божије казне.
Зрела тела окрећу се за 
незрелим.
Дишу промењиво, узнемирено...
Гласно одјекују притајена
дахтања.
Лепршавост жели да заигра
на отворену карту.
Узбудљива несташност има
продорне намере.
Голица оком голубљим пером.
Слушај птицу у устима,
заробљену гласним жицама.
Урони у реку која извире у
очима.
Ходам ка твојој лепоти
кроз свет који красе ливаде.
Буди се задобијена свест
безморалних начела.
Пронађох те згрчену од језе,
Заспалу на нитима месечине.
Жртвованог достојанства.
Касним у свему, задржана
прохтевима.
Небо се отвара, разведрава за
радост.
Узносиш се још снена и несвесна
своје величине
Мерене вековима.

Татјана Дебељачки

Мирослав Б. Душанић

Татјана Дебељачки: И то је песма

© by Milan Pavlović a.k.a. Mr. Stocca

И ТО ЈЕ ПЕСМА

На-на-на...

И песма је уха-ха

Некад и тра-ла-ла

Добро је и хопа-цупа

Јако је у-ха-ха!

Може, ни на на

А онда бла бла бла

И та на-на

После иде тра ла-ла

Загонетно, о-хо-хо?

Па пар-лам, пар-лам

Уз то таши-таши, пјас-пјас

И ко зна...

Добро је ко, кол' ко да.

Ко кол' ко да.

Ко кол' ко да.

Татјана Дебељачки

Татјана Дебељачки/Tatjana Debeljački

ОПРОШТАЈУ

Није ово слагалица,

Дрво живота,

Узор врлине,

Дневник хронике,

Оштри сусед,

Мали пљусак,

Цвет заборава,

Витка врба.

Пробуди се

Уснули лептиру

Нуждом узбуђен,

Кукавицо!

Оставио си ми рајску птицу,

Попут стрелице, равно у срце.

У чаши – пола вина,

Буру оћутаних речи...

Предах ти ноћ,

Стихови пупољак.

Горка, слатка,

Занесености.

Татјана Дебељачки

MOTHER

If your life was dying slowly,

In this rhythm mine was living fast.

It is the same:

I can see the day, I can see the great day,

I can see the glorious day,

My mother.

If something is tearing my soul apart,

though I put a lot of optimism into it,

believe me, mother.

You are special.

In your eye is my happiness,

Just because of you

I am persistent and positive.

Evil comes and goes.

We have met again and we chased,

And in circle again.

Sadness makes lips silent.

Don’t I have a right to love aloud?

I will write a long poem.

Tatjana Debeljački