Приказивање постова са ознаком Katarina Kiković Jović (Катарина Киковић Јовић). Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Katarina Kiković Jović (Катарина Киковић Јовић). Прикажи све постове

четвртак, 3. септембар 2015.

Катарина Киковић Јовић: Страначки дом


Страначки дом

ретко, ретко етаблирани уредници објављују моје песме.
разумљиво, ипак сам ја жена домаћица.
моје песме, интересовања, моја морална,
моја сва друга и другачија схватања прате моје кретање
без авантуристичког духа
коначно, мој дом саграђен је на вајкању о
никакодолазећој младости,
на хаљинама у које никад нећу ући,
на местима које никада нећу посетити,
на људима које никада нећу упознати,
на речима које никада нећу употребити
на песмама које нико неће прочитати
на бижутерији догађаја унутар круга који се шири све више и више,
од свих људи, места и речи који редовно овде долазе.

понекад, кад постане превише тесно,
узмем малу столицу и седнем испред врата.
топли зраци греју и отапају моје
шупље кости и тај ,
( културолошки потпуно анемичан)
тренутак ретког, интимног миља
постаје заправо још једини разлог због кога се враћам унутра,
и преслажем дане већ довољно одбегле одавде
да би се могли назвати домаћим.

престајем да замерам и људима и речима и местима и стварима.
правим им места на полицама где одмарају своје
уморне очи од трагања за мном.
буде се јутром, непрепознајући ме
и без сувишног на себи, одлазе.

Катарина Киковић Јовић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

четвртак, 12. март 2015.

Катарина Киковић Јовић: Мисаона прожимања


Мисаона прожимања

Оплоди ме умом
да родим ти идеје
са очима срне и зубима вука
Уједињене у болу
што мисао рађа
свиле се у мени
девице и виле
да мисао славе
и у њој реч
телом Венере
мудрошћу Василисе
друмом Васељене -
рађам ти реч на реч
рађам ти реч по реч
Драги, 
не хватај ме за реч,
узми ме за мисао.

Катарина Киковић Јовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

четвртак, 11. септембар 2014.

Из/в/бор поезије Катарина Киковић Јовић


Рибарско порекло појединих речи

читала сам књигу пред спавање,
о пореклу језика и сазнаја, платонову
што се чита у раним двадесетим
или пре

мада мој човек каже
да још увек сањам исто,
као некада, слатко
и отворених уста
са два предња истурена зуба

спремни да зграбе
са нашег прозора у поткровљу
птицу у прелету

али сада сам, чини му се
мало ближе пореклу
себи у  извору



Кост

Понекад ми дозволиш да заспим код твојих ногу,
као улични пас.
То су најлепше ноћи.

После причаш да читаво време
гребах шапама, сањајући да сам
човек.
и негде сама копах дубоко, дубоко
да скријем твоју дивну, белу кост од људи,

и покријем је
напупелим врбиним гранама.



Преци

Гатала сам у крв
и нисам видела ништа.
Ништа осим сунца
Сунца како ротира
и веру  да ми нико неће нанети зло,
ако је то истина,
ако се Бог  не игра коцкицама
како кажу
Гуслају  открића дрвета и длета
и увоштених  коњсих струна.

Неки то називају храброшћу.
неки само чишћењем  снега
са окна сата
Тако, тек плачем гола и изборана
гушећи групни портрет под сукњом
И док падамо у транс
постоји вероватноћа
да опет  будем носећа
прецима



Ансамбл

окачила сам балетске патике
о клин врло рано
онда када сам у дому јна
на прослави почетка школске године
пред пуном салом
тражећи Илијине очи у публици
погрешила корак
и помела остале чланове
ансамбла

она има најчаробније руке које сам видела
гледајте шта са њима ради
говорила је до тада моја професорка балета

руке сам задржала
балетанке и очи о клин
да плешу тамо
са десет најлепших песама о љубави
које смо слушали са маминог јединог мираза
на белој столици за љуљање
Илија и ја
годинама раније
спојени као најтужнији солисти



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

петак, 29. август 2014.

Катарина Киковић Јовић: ГОЛИ ОТОК


ГОЛИ ОТОК

Отац је остао без иједног зуба
и сада је као беба
дајем му само средину хлеба
и понекад ноћу
летећи над крововима
тражим њих које је сламао
по камењу
отечен и го од суза


Катарина Киковић Јовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић