Штефан Георге: Повратак мртвих

Повратак мртвих

Кад се једном ово покољење буде очистило од срама
Кад буде збацило са врата окове себра
Кад буде у утроби осетило само глад за чашћу:
Тада ће на бојишту пуном бескрајних гробова
Блеснути крвави зрак... Тада ће јурити на облацима
Војска уз громку тутњаву, тада ће захујати кроз поља
Најстрашнија од свих страхота, трећи вихор:
Повратак мртвих!
Ако се икад буде овај народ сетио из кукавичке учмалости
Сам себе, свога избора и свога задатка:
Показаће му се божанско значење
Неизрецивог ужаса... Онда ће се подићи руке
И захориће се уста у хвалу достојанства
Онда ће залепршати у јутарњем ветру
Краљевски стег са правим знаком и поздравиће, клањајући се
Узвишене, Хероје!

Штефан Георге

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Штефан Георге: ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ

ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ

Гле, пупољци мучни расцепљени пали,
Промена касног сјаја благих киша ових,
У твом су теснацу ти пуни благослови,
И радују се, моћним зраком процветали.

Штефан Георге

/Преузето из МОСТОВИ, Часопис за преводну књижевност, број 153-154; Београд 2012., превео Бојан Белић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Штефан Георге: Ко плам си чиста и танана ти

* 12. јули 1868  † 04. децембар 1933

Ко плам си чиста и танана ти

Ко плам си чиста и танана ти,
Ти си нежна као јутро сјајно,
С финог си стабла младица што зри,
Ко врело си и смерно и тајно.

По сунчаном долу водиш мене,
И јежиш ме у вечерњој пари,
На мом путу обасјаваш сене,
Свеж си ветар и дашак што жари.

Моја си жеља и мисли жиће,
И са сваким удишем те зраком,
Испијам те ја са сваким пићем,
Целивам те у мирису сваком.

С финог си стабла младица што зри,
Ко врело си и смерно и тајно,
Ко плам си чиста и танана ти,
Ти си нежна као јутро сјајно.

Штефан Георге
/Пријевод: Бојан Белић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић