Коста Радовић: Кријепоље

Пивско језеро - изградњом вјештачког језера потопљено је старо насеље Плужине, као и манастир Пива

Кријепоље*

Нагоне мртву воду
на живу ријеку.
Вишњи си,
здраву воду љубиш,
звуком матице читаш –
звијезде, отвараш књигу
на осмој страни, -
численика свог истргни
 из тамна
(Оче наш);
братију – испоснике кријепољске,
окријепи
 (Оче наш) –
пљуском свјетлости.

Оче наш, угледај!
откриј ми скривено поље
наше Кријепоље –
Свети нек и мене окријепи,
молим ти се,
Оче наш,
молим ти се,
на потоп земљи!  

Коста Радовић  

* Кријепоље, на р. Комарници, са црквом Св. Николе, простор исихаста у 14. и 15. вијеку, причешћивао се Бајо Пивљанин, спалили је Турци, почетком 18 в. Задужбина митрополита Саватија Гаговића; било је и чудотворно врело. Све је потопљено вјештачким језером 1975.

Овдје можете преузети цијелу књигу: Коста Радовић: Вечера за оба свијета

Носталгија / Nostalgie

© by ArtPropelled

СЈЕМЕНКА СА
МАТУШКИНА ДЛАНА

                                     (Ружи)
То је тај живот –
са њеног длана!
Мој мирис јабуке
са њеног длана!
Уздигнуће, Крститељ,
трен раније
него је кренула сјеменка
са длана у земљицу,
из земљице лаком небу,
за мирисом;
та тајна ведрина
мајкина лица –
у том трену,
лебдење душе
и мирис.

То је тај живот –
са њеног длана –
Сјеменка тајне!

Коста Радовић

ОСНОВИ ПОДАЦИ О ПИСЦУ

Коста Радовић (Пива, Миоча,1936.) најразноврснији писац: пјесник, романсијер, историчар, аутор кратких прича, записа, хроничар драматичног потопа Пиве, путописац – утемељивач првих југословенских књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ (трају 37 година), како сам каже писац је старо-херцеговачког духа, Пивског манастира, страдања српског народа, сатрудник српског језика, говора пивско-херцеговачког.

Објавио је више од двадесет књига, међу којима три прва романа у књижевности о архимандриту Арсенију Гаговићу („Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића“), о Бају Пивљанину („Вртијељка“), о Манастиру Пиви („Богородична књига“ у штампи) као и поезију „Самоантологија“.

Његова поезија преведена је на руски, чешки, македонски, енглески, јерменски, италијански, румун ски, бугарски.

Erinnerung: МЈЕСТО ЗА СОПСТВЕНОСТ

Чкаљи, велико ХВАЛА!

МЈЕСТО ЗА СОПСТВЕНОСТ

Најљепше је мјесто иза јабуке –

љепше мирише земља него плод!

Ту цвјета младо небо,

ливада – Росуља

Ту отворено око Успенија –

моје јесам гдје – јесам.

Ту – глас...

Кад живот не може носити сопственост –

ту наслон себи жудим:

крунишем своје –

мирис...

Најљепше је мјесто:

„у свијету – други свијет“;

мирис молитве, земље, јабуке,

прозора Успенија,

пјесникова гласа

и руке, наслоњене на прозор,

гдје вјетар доноси перо голуба.

Најљепше, најљепше мјесто –

гдје се Мајка јавља,

са својим Дјечаком –

до Јабуке, до прозора; -

ту се суза топи као Сунце,

ту мирише – бол,

путник сам ја – ту!

Нек мирис – роси!

Коста Радовић