Чкаљи, велико ХВАЛА!
МЈЕСТО ЗА СОПСТВЕНОСТ
Најљепше је мјесто иза јабуке –
љепше мирише земља него плод!
Ту цвјета младо небо,
ливада – Росуља
Ту отворено око Успенија –
моје јесам гдје – јесам.
Ту – глас...
Кад живот не може носити сопственост –
ту наслон себи жудим:
крунишем своје –
мирис...
Најљепше је мјесто:
„у свијету – други свијет“;
мирис молитве, земље, јабуке,
прозора Успенија,
пјесникова гласа
и руке, наслоњене на прозор,
гдје вјетар доноси перо голуба.
Најљепше, најљепше мјесто –
гдје се Мајка јавља,
са својим Дјечаком –
до Јабуке, до прозора; -
ту се суза топи као Сунце,
ту мирише – бол,
путник сам ја – ту!
Нек мирис – роси!
Коста Радовић
3 коментара:
Гдје је само нађе, овако блиску, као из твојих мисли написану?
Признајем Косту Радовића сам мало читао или никако.
Поздрав за пријатеља !
Слика је баш оригинална,стара, црно бијела,која буди пуно успомена.
Поздрав и од мене...
Драги пријатељи – роду рођени – увијек сам са вама...
Постави коментар