 |
„Они заиста јесу наши дедови и очеви,
а колико смо ми њихови потомци —
нека свак упита себе!“
Антоније Ђурић
Овај број Буктиње објављује се поводом стогодишњице од избијања Првог светског рата, највећег оружаног сукоба и највећег ратног страдања у дотадашњој историји људског рода, до којег је дошло услед империјалистичких тежњи Аустроугарске и Немачке, а за чије је изазивање оптужена Србија, која тек што је била изашла из ослободилачких Балканских ратова, у којима је много искрварила.
Велики рат није био само највеће пострадање српског народа, Голгота, но и нови тријумф слободољубног српског ратника, који је витештвом својим задивио свеколики правдољубиви свет.
Овим бројем Буктиње припаљује се неугасива свећа сенима оних који животе своје у Првом светском рату уградише у величанствену победу Добра над злом, Правде над неправдом, Живота над смрћу.
Слава им!
Уредник
МАЧВА 1914
Лазару Скалушевићу
И моје су кости остале
по гудурама и јамама.
пе голготама, леденим кршевима,
Проклетијама студене Албаније.
Међ’ шљивама те уплакану
оставих. Вратили смо се
рањени и крвави, Теби.
Гледам твоје очи
док са гране висиш.
Саша Скалушевић
Требало је имати м*** и стиснути зубе
Да би се носећи барјак препјешачио Балкан
Уз прасак топова од сјевера ка југу
Па онда натраг —
Требало је имати м*** и крварити за сваки
Камен и бразду земље Србије
Од скромног сељака у чакширама и опанку
Постати ратник —
...
Копао је и ровове и гробове
И јецао и клецао кроз гудуре и врлети
Проклињао и псовао дан кад га зачеше
И кад је свијет угледао
И умирао је на бојном пољу
И изрешетан на бодљикавој жици
И бунцао у грозници све и свашта
И о Господа се огријешио
Али му ни на памет никад није пало
Посустати
Одустати
Предати непријатељу
Чак ни јалову њиву ни црвљиву шљиву —
...
А данас срамота за нас
Тешко ми и пада набрајати чемер и јад ...
Мирослав Б. Душанић
ЛЕГЕТСКА НОЋ
У ноћ неизвесну,
у свесно смртољубље,
у неку реку незнану,
тону све дубље.
Никад се више у свом Тимоку
огледати неће.
Крај њега само копнеће свеће
и цвеће летобудно –
није узалудно!
Живот не вреди ништа,
сада је смрт на цени,
Легетско поље
у недра их прима.
Горан Вучковић
|
-Goran%2BVuckovic.jpg)
