Адам Пуслојић: СРБИЈА ЈЕ СПЛАВ МЕДУЗЕ

СРБИЈА ЈЕ СПЛАВ МЕДУЗЕ

Свака река, речца, рекић
излили се у Србији...
као ђаво

све живо плови,
све мртве ствари плутају
као утваре и авети

Србија је Сплав медузе,
проклета авлија –
дно и врх, панике и зла

мистика и јава –
вид библијског Потопа,
други, српски део!

Онај који сваког
човека ненавиклог на Потоп
највише боли.

15. мај 2014.

Адам Пуслојић 

/Преузето из БАГДАЛА, година LVI, број 500; Крушевац, април-јун 2014./

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Адам Пуслојић: Животопис

Животопис

Милујем ти гипку косу.
Видео сам то од ветра
У змијоликој ноћи.

Милујеш ми гипко косу.
Видела си то од ватре
У кристалној чаши.

А ни ветра ни ватре.
Само отровни пољупци,
С пролећа, на улици.

Нас двоје
Лутамо улицом,
Ивицом понора –

Ja неми гром
А ти слепа муња.

Адам Пуслојић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Адам Пуслојић: МРВА, ТРУНКА, КАМЕН

Мирослав Б. Душанић

МРВА, ТРУНКА, КАМЕН

Бојим се да бијем
увек погрешне људе
и да пољупце делим
у најпогрешнијем правцу

јесте, данас је дошао
тај дан, стао је ту
у ред за људе и мирно
изговорио тај сам!

Не, није он захтевао
ни хлеба, ни воде...
само је заискао ваздуха
и тврду мрвицу слободе.

26. 6. 2011.

Адам Пуслојић

Мирослав Б. Душанић

Адам Пуслојић: Небо, за успомену

Небо, за успомену

                       Павлу, оцу српском 

Дете,

уместо мене

смеши се

убери небо,

за успомену

и мене кући понеси,

узнеси ме

уситни ми

мог Бога

У многе

васкрсне истине,

оне Једне и свакодневне

дете,

и ја сам једном

старац, старатељ

и систематик

а сад сам опет

само небо, божји цвет

за успомену

Адам Пуслојић

Адам ПУСЛОЈИЋ: ПИСМО ДЕСЕТО

© by Предраг Попара: Загрљај анђела

Писмо десето

Пребројао нас анђео:

двоје

Змија нас је избројала:

троје

Двапут нас је анђео

бројаo: двоје

Трипут нас је змија

избројала: троје

Казала је:

анђео мој не лаже

Казао је:

у праву је змија моја

А као анђео

плакала је змија њена:

Анђеле брате

тако смо сами

у пустом рају

Адам Пуслојић