 |
Милујем ти гипку косу.
Видео сам то од ветра
У змијоликој ноћи.
Милујеш ми гипко косу.
Видела си то од ватре
У кристалној чаши.
А ни ветра ни ватре.
Само отровни пољупци,
С пролећа, на улици.
Нас двоје
Лутамо улицом,
Ивицом понора –
Ja неми гром
А ти слепа муња.
Адам Пуслојић
 |
Нема коментара:
Постави коментар