Иван Буњин: Птицу чека гнездо...

***

Птицу чека гнездо, а звер сваку лога*.
Како моје срце жалосно пострада
Када оно одох из дома роднога,
Свестан да се нећу вратити никада!

Птицу чека гнездо, а звер чека рупа.
Како ојађено срце бије плачно
Кад у кућу туђу, изнајмљену, ступам,
Крстећи се, спутан старом упртњачом!

(Париз, 1922. г)

Иван Буњин
/Препјевао с руског: Зоран Костић/

* Књижевна критика сматра да постоји одређена веза између ове песме и библијског предања. Исус Христос рече: “Лисице имају логе, и птице небеске – гнезда: а Син Човечији нема где главу приклонити“ (Јеванђеље по Луки, IX, 58)

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Иван Алексејевич Буњин

* 22. октобар 1870    † 08. новембар 1953

«Ах, волим ја простор живота, волим живот, волим љубав, још како волим!»

Сусрет с Богом

И цвеће, и бумбари, и трава, и класје жита,
И плаветнило неба и подневна жега...
Доћи ће време — Господ ће блудног сина да упита:
„На земљи, беше ли срећан после свега?“

И заборавићу све — сетићу се само ових
Пољских путева између класја и трава —
И припивши се уз колена милосрдних
Од слатких суза неће моћи да одговори глава.

Иван Алексејевич Буњин

«Кад не бих имао ни руке ни ноге, кад бих могао једино седети на клупици и посматрати залазак сунца, ја бих и у том случају био срећан. Једно је најважније: видети и дисати. Ништа не доноси толико насладе колико боје... Знам да гледам.»

Фотографије: Мирослав Б. Душанић