Томас Транстремер: Формуле путовања (фрагмент)

Формуле путовања
(Са Балкана´55)

I

Жалобни мрмор орача испраћа.
Он то не види. Њиве пусте.
Жалобни мрмор орача испраћа.
За сенком сенка се слама
и у небеском амбису летњем губи се.

IV

Та стара кућа упуцала се посред чела.
Два момчића пикају у сумраку лопту.
Брзих одјека неизброј. – Кад, ето звезда.

V

Дуго у мраку путујем. Светлуца непоколебљиво
Мој ручни сат са својим мајушним сужњем времена.
По препуном купеу тишина се нагрувњава.
Замиру ливаде у тами.

А онај који бележи допола уроњен је у своју слику
и путује, истовремено кртица и орао.

Томас Транстремер
/Пријевод: Мома Димић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Томас Транстремер: Двије пјесме

Tomas Tranströmer

Олуја

Одједном пред путником стоји стари
големи храст, као лос моћне круне
окамењен испред тамног бедема
                        јесењег мора.

Олуја сјевера. Вријеме кад зрију
бобе јаребике. Будан у тами
чујем сазвијежђа топћу у стајама
                         горе над стаблом.

Мирослав Б. Душанић

Гогољ

Капут олињао попут вучјег чопора.
Лице крхотина мрамора.
Сједи сред својих писама у лугу који шушти
од презира или грешака,
да, срце лети као папир кроз негостољубиве
пролазе.

Сад прикрада се сутон попут лисице над ову земљу,
запали траву у једном трену.
Свемир је препун папака и рогова, а тамо доље
попут сјене клизи кочија преко освијетљених имања
мојега оца.

Петроград и уништење на истој су ширини
(јеси ли видио љепотицу у накривљеном торњу)
смрзнутим четвртима још лебди попут медузе
сиромах у својој кабаници.
А ту овијен рухом поста, стоји онај некад окружен
                                    крдима смијеха,
но она су већ давно одлутала у више предјеле
                                    гдје не расте шума.

Климави људски столови.
Гле, како вани мрак ужиже млијечну стазу душа.
Зато пењи се на своја огњена кола и напуштај земљу!

Томас Транстремер
(Пријевод Соња Бенет)

Schwarze Ansichtskarten

ISBN: 978-3-446-18961-4

Schwarze Ansichtskarten

I

Der Kalender vollgeschrieben, Zukunft unbekannt.

Das Kabel summt das Volkslied ohne Heimat.

Schneefall ins bleistille Meer. Schatten

                      ringen im Kai.

II

Mitten im Leben geschieht’s, daß der Tod kommt

und am Menschen Maß nimmt. Diesen Besuch vergißt man,

und das Leben geht weiter. Doch im stillen wird der

                      Anzug genäht.

Tomas Tranströmer

Nobelpreis 2011: Tomas Tranströmer

ISBN: 3-931329-98-4

Skizze im Oktober

Der Schleppdampfer  ist sommersprossig vor Rost. Was tut er hier, so tief im Lande drinnen?

Er ist eine schwere erloschene Lampe in der Kälte.

Aber die Bäume haben wilde Farben. Signalen zum anderen Ufer!

Als wollten welche geholt werden.

Auf dem Wege nach Haus sehe ich die Tintenpilze durch die Grasnarbe schießen.

Sie sind die hilfesuchenden Finger von einem,

der lange vor sich hingeschluchzt hat im Dunkel dort unten.

Wir gehören der Erde.

Tomas Tranströmer