Љиљана Вујић Томљановић: Умјесто птица

Умјесто птица

из говора миришу гробнице
дух се растапа у
шупљинама пастира
који овцама припадају
ускачу у ватру
умјесто да из властитог ватришта
прекаљени изроне
јуначка крв и најздравије отрује

и кад се небо поново веже
за траву и макове
крај порушених зидова
умјесто птица пјевају жабе
гдје душа висинама склона
не може да полети

прођи уснулим мачем
крај оних који
због властитог бола бол задају
с надом у спасење од спаситеља
који љубе (нас на кољенима) и
мир граде шакама пуним браде

Љиљана Вујић Томљановић

Фотографије: Матеја Душанић

Љиљана Вујић Томљановић: ДОК ХОДАШ / РАДОСТ ШКОЉКИ

ДОК ХОДАШ

није чудно
што се много пише а премало чита
оно чег’ се гнушаш то те и инспирише
све је ту у инат Љепоти
док трепнеш
да те у неистину у горчину обуче –
пишеш и времену се искрадаш
у бајку прерушеном
Љепота је ствар невиђена
заборавиш на вријеме и дозива те
оно не дозвољава
да је сањаш док ходаш
јер не познаје домашаје сна
што се стварном надом мјере

РАДОСТ ШКОЉКИ

гугут неба и пјев трава
у загрљај зове
безазленост шаренила
појмове расвјетљава –
нијемост камена
говор извора ломне брезе

енергија крви од стварања ври
не мари за вријеме
бесмртне свитке порађа

из седефасте свјетлоти
радосне шкољке ничу
у свиралама дана
у кљновима птичјим

исповиједам се тишини
проливеном говору Љубави и
миром у њедрима
безмјерјем бродим

Љиљана Вујић Томљановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Љиљана Вујић Томљановић: Двије пјесме

На трагу дворова

затровали стазе покидали локоте и резе
на трагу дворова гдје успомена кости
и сад туђом слабошћу хране окрутност
ко је душманин а ко брат
чији су ово синови чије кћери
ооо све што постоји
земаљским се ћаром мјери
јесмо јесмо а као да нисмо
има ли икога
да пред одважношћу предачком зарумени
пред величином њеном да застране застиди се
кроз молитве светим с душом да разговори

Кроз пера два-три

као непослушно дијете
с краја на крај би планете
све(т) или сви-је(т) исто је
без имена и лица је

виком нариком одриком лелеком
од ријечи насушне кад браћа се окрећу
као листак на вјетру слабашни се обрћу
све потоње што у прах вјетром не сагори
кроз пера два-три
мудрошћу вјекова проговори

Љиљана Вујић Томљановић