Мирослав Б. Душанић: У сјенци Матије

У сјенци Матије
             
Драги мој пријатељу
Шта ти је то националитет
Могао сам да будем и Грк
Кад си принуђен
Да корачаш у непознато
Избјегаваш сунце и чистину
Заборавиш на глад и жеђ
И све ти је неважно
У мислима ти само збијег

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Задах леша

Задах леша

Живот ме изневјерио
Искочио из колосијека и вози
Не обазирући се на мене

А волио сам га пуним плућима

У народу постоје подсмјешљиви
Изрази: Сипање из шупљег у празно
И Упорно слагање закрпе на закрпу
Тек толико да на нешто личи

Ако и успијевам некога да заварам
Себе баш никако

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Укроћени и преварени

Укроћени и преварени

А ми смо вјеровали да су несреће далеко
И разасуте у пустарама
Тамо гдје марширају Легије странаца
Са исуканим бајонетима
И обрушавају се на импровизоване куће
Без врата и прозора
Успавали смо се и ушушкали драга моја
У меким и топлим душецима
И заборавили како изгледа дрво и пчела
И небо и на њему птица
Како је тежак замор и зној што лије са чела
И капље с лица
Када се сије и жање жито и мијеси погача
Када се веже чокот и уплиће винова лоза
Опрезно као златна жица
Када сопственим рукама беремо јабуке
Жуте као царске дукате

Одродили смо се мила моја и од предака
И од рођеног порода
Од себе смо их одгурнули и у свијет послали
Зарад неких личних слобода
На дане који ће некада доћи а дочекасмо их
Нисмо ни мислили
Били су нам далеки и нестварни као и приче
Старих родитеља
Све смо превидјели свјетлом заслијепљени
Јер за нас мрака није било
Наши учитељи нису нам га никад спомињали
Касно смо спознали премила моја
Да су нас погрешно одгојили и намјерно
Од Господа одвојили
Да смо упорно понављали научене мантре
И били глупи папагаји
Што само кљуцају у празне канте

Заварала нас лажна вјера и љепота
Сад нам заврћу главе и ломе наша крхка крила
Сад нас очерупаше мила
Знајући да беспомоћно одбројавамо дане
И да су нам сасвим стране све тајне живота

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Заслуга

Заслуга
 
Не може се о свему пјевати
нешто мора и да се исплаче
 
И то је несумњиво тачно 
али ... 

Зашто је скоро увијек
све опјевано лична заслуга
а исплакано Божија воља

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Мисли о поезији

Мисли о поезији

на Балкану воле пјесме
у којима су испричане приче

не воле лутања у тами
заморно је тражити знаке
о ропству, о слободи
о љубави

гребања ноктима су болна
и крваре

на Балкану воле огледала

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ругање Господу

Ругање Господу

не мислим да сам осуђен на туговање
и вјечно испаштање гријеха
приче о жртвовању нису одрживе
у савременом свијету
демоне и богове које смо познавали
остали су наивни и заробљени у миту
људи вазда наричу и умиру
убијеђени да су њихове муке најтеже
и јединствене
и вазда их гута ноћ и на површину
избавља свјетлост
чему онда још једна велика заблуда
та драматизована исповијест
пуна страха и вапаја
гласне молитве и призивања Творца
ако је намјера била искрен разговор
прича нам се отргнула и одродила
и не примјећујемо како нас урушава
гризе и ровари као црв у јабуци
како обезличава и чини ништавним
иако нас Господ створи себи равним

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Растанак

© by Blanca Juan Palau

Растанак

Напусти ме, рекао сам.
Сам себи сам довољан, слободно одлази,
рекао сам.
Невољна, отишла
си првим аутобусом.
А ја сам остао у стану немоћан.

Очекивао сам да ћеш се предомислити
преиспитати можда своје срце и вратити се.
Твоје ствари су остале разбацане
у свим собама: пешкир је још
висио у купатилу.
Те ноћи сам сањао да носим тешко камење.
А нисам смио да се одморим.

Мирослав Б. Душанић

© by Blanca Juan Palau

Мирослав Б. Душанић: Преварен

Мирослав Б. Душанић

Преварен

нови свијет са екрана бљешти

иза рекламе за елетричну четкицу за зубе
приватна клиника нуди услуге отклањања сала
сједиш у скученом собичку
осјећа се мирис влаге и пржене паприке
мучно ти и нелагодно, преиспитујеш
шта се то с тобом и око тебе дешава
копаш по сјећању
ослушкујеш у души све познате гласове и звуке
и схватиш да си преварен
разочаран, пушташ да живот пролази
не иде ти се више са њим

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Произвољно

Мирослав Б. Душанић

Произвољно

Путеви којима смо ходили

више су нудили хаос него разрјешења

ми смо били несигурни

падали смо у амбис ништавила

и умирали

прије него што је смрт до нас стизала

У том смислу није оправдано

да нас узимате за поуздане свједоке

у нашим исказима су и страховања

од дневних и ноћних сјенки

боја и утвара на овој грешној планети

а њих истина не трпи

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Путујуће позориште

© by Louis V.I.X.

Путујуће позориште

1.
Умирања у нашем граду. Јауци
сирена и колоне у покрету. Ноћ
се растаче.

Наша тијела у грчу. Змије трају
и срастају у загрљају. Одасвуд
свјетлост плеше.

Посљедњи чин је чин кажњавања.
Легија умова сецира. Не реагује
на емоције.

2.
Сцена линчовања је нема сумње
историјски призор. Глава је пала
већ првим замахом.

На сцени све позната лица. Иза
кулиса су актери размијенили
осмијехе. Живјели!

Одиграно је јавно. И за публику.
И за власника. Ништа није труло
у нашој отаџбини.

3.
Сву ноћ сам у бунилу дисао
ритмом долазећег вјетра са
запада.

Да ли је на тај начин тражен
узрок тегоба као некад код
Пол Валерија?

Из сивих фасада и поспаних
лица пролазника, нисам
добио одговор.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Колико дуго још...

© by Serenade

лажемо се

с првим знацима прољећа

до позних јесенских киша

из дана у дан
уграђени у те кружне токове
животаримо као по навици

колико дуго још...

погледај
стојимо на истом уличном углу
у хладном пљуску

безазлено
нудимо нашу мрачну душу
као домаћице салату укусну

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Истина

© by kucharo

Истина
или замка за душе лаковјерне

Чекају вулкани погодна времена

да нас изненаде — лавом сагоре.

А дотад, ми спавамо безбрижно.

Опиле нас слатке ријечи — срцу

миле заблуде.

Лака нам ноћ! Видимо се у паклу.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Мамурна буђења

Мамурна буђења

изгубљени у времену обмана

владара

и лажних пророка

у служби политике

и моћника

под ногама историје

с лицима упереним у свим

смјеровима

клањамо се безвјерницима

ми смо њихови пјесници

пјевамо им химне

и успаванке

све док нас не одбаце

и пронађу нове као љубавнице

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ненаписана пјесма о беспуту

Ненаписана пјесма о беспуту

хтио сам да напишем пјесму

о мраку или свјетлу у нигдини

о том простору иза завјесе

гдје све јесте истина и све није

пјесму за радозналу публику

хтио сам да зауставим вријеме

поскидам маске туђе и своје

ријеч по ријеч објасним сцене

и без и мало патетичне навике

затворим зачарани круг обмане

Мирослав Б. Душанић