Горан Ранчић: Сецирање рата

Сецирање рата

у срцу бомбе уденете нежну реч
направите мали рез у пределу
заборављеног самртног пролећа 
урежете тугу и њоме вешто извучете
мало срце отаџбине и ставите га на 
хладни камен потом направите рез 
на малом срцу и гле великог чуда
чуда су данас могућа у сваком оку
потом морате имати слутњу песника
да бисте видели како из малог срца
излеће ка сивом небу црни гавран
девојчица која је видела повика
док је нестајала у прашини кратера
мама види златни лептир и потрча за 
сјесењеним листом љубећи ветар

(Из збирке: клопка)

Горан Ранчић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Горан Ранчић: Одлетања

Одлетања

Јер ја бдим над тобом
Док се гасе звезде и мир
За којим чезнеш доносим
У светлу настајања новог

Јер ја бдим над тобом
Моја су крила и твоја
Светлост моја су речи
Које ти данас даривам
Да их олако просипаш

Не плачи над извором пресахлим
Мир за којим чезнеш доносим
Бескрилни ја сам одувек
Али бесконачно летим
Лакоћом коју доноси
Срце дечјих снова
Дотакнутих светлом тишине
Јер ја бејах у твоме телу
Лакомисленом надом једрећи
Вазносећи се твојим крвотоком
И горех пределима које гледаш
— рече Махасијах

Док бејаху речи
Мишљах да ме било
Док је гласова предака
Биће и песме

Горан Ранчић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Горан Ранчић: Шта би друго

шта би друго

треба да посечемо дрво
рече ми Салијери тихо
када се стрмоглави ноћ
прикрашћемо се иза леђа
секиру сакриј да се не одаш
замахуј снажно и гађај у срце
у крошњу не гледај
треба да посечемо
без гриже савести
толико се разгранало
све нам птице покупи
у свачијем сећању корење пустило
треба да посечемо
такви смо кад ожеднимо крви
кад нам нечија сенка упија сан
то и заслужује
шта би друго било

Горан Ранчић

Мирослав Б. Душанић

Горан Ранчић: Шта учинити са песником

       шта учинити 
       са песником
  
како веровати
у нешто
што ослонца нема
оним звездама горе
окаченим у вакуму
које се претворише
у чисту светлост
и постоје само у оку

како веровати
да ти баш ти
баш сада док се
растајем са звездама
светлиш за мене

како веровати
да ти посебна
која си рођена
пре звезда
постојиш овде
баш за мене
овога зимског јутра
које се претвара
у светлост 

       горан ранчић

Фотографије: Перо Васлић

Горан Ранчић: Шта чинити с маском

           шта чинити
           с маском

предуго летимо
подигнути
урликом
нестварности

скините
крила
икарова децо
предуго
нас обасјава
тамна страна

оставите
празне кости
да почивају
у песку
јучерашњице
и
певају
о бесмислу
мимикрије

Горан Ранчић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Горан Ранчић: Шта учинити с домовином

             шта
             учинити с домовином

можеш је
оковати ланцима
сачињених
од Јудиних новчића

поклонити је
туђину

немо гледати
док крвари на бајонету

сакрити је под ледом
због деце
док прођу ратни пожари

зашто смо се
играли
рата
можда
деца
неће питати

Горан Ранчић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Горан Ранчић: Сајферт

Сајферт

сећање
прхне као птица
одлепивши се од стрехе

небо детињства
посејано звездама
које богиње нижу у огрлице
могле су и пољубац да измаме
ако их обесиш вољеној око врата
једну од огрлица дохватих и ја

приземље ли
ратници појуре вољеној у руке
мада узалуд перу им лица пољупцима
који одишу на Париз

никад више
никад више
викнуо си
али те небо није чуло
смрт је тишином одговарала

иако одавно мртав
низ образе твоје сливаху се сузе
некада
љубав их је изазивала несрећна

док се пред огледалом
улепшавала стварност
опет вичем рату
никад више

узалуд речи
не зашкрипи песак
на Жофинском купалишту

Горан Ранчић