 |
са песником
како веровати
у нешто
што ослонца нема
оним звездама горе
окаченим у вакуму
које се претворише
у чисту светлост
и постоје само у оку
како веровати
да ти баш ти
баш сада док се
растајем са звездама
светлиш за мене
како веровати
да ти посебна
која си рођена
пре звезда
постојиш овде
баш за мене
овога зимског јутра
које се претвара
у светлост
горан ранчић
 |
Нема коментара:
Постави коментар