* *
Ја судбину читам
К'о сибила нека,
И ја добро знадем
Шта ме најзад чека.
Скупиће се једном
И удрити слошки
На мој зелен венац
Зналци филолошки.
И к'о судба моја
Несрећна и црна.
Остаће ми само
Још венац од трна.
А зелено лишће,
Што ми краси чело.
Магарад ће ова
Да обрсти смело.
Милорад Ј. Митровић
/Преузето из ДЕЛО, књига 30, свеска 1; Београд, јануар 1904./
Фотографије засеока Душанићи с мојом родном кућом: Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар