 |
када ми се појавила на прозору
са оним ногама од два и по метра
прекрштеним изнад авеније наше госпе
од копакабане тела насапуњаног даво сапуном
за свакодневну употребу нисам се удаљавао
одатле да је не би губио из вида писао сам
поеме, песме и љубавна писма на које
нисам добио одговор све до оног згужваног
поподнева кад су ти тело поцепали на комаде
и у полумраку пред ноћ га заменили
гигантским паковањем хлеба на шните.
Грегорио Дувивие
/Са португалског превео Дејан Тиаго Станковић/
 |
Електронско издање часописа
