 |
(мојим пријатељима песницима)
у центар се забоде игла
да би се (о)писао круг
(круг се може и уписати)
да би се (о)сетила бол
јер бол је главни део живота
а игла ко свака игла живи свој живот
јер је предодређена да наноси бол
да је забодеш и у мали прст
појави се кап неке сићушне мисли
из те капи (из)расте непотребна песма
а песме (по)стоје и тамо
где их најмање очекујеш
у глави и срцу не(по)стајања
(по)клањам се оној из срца
после се игра описивања и уписивања
несмотрено (по)квари заблудом
јер сви желе бити центар ето видиш
невидљив а постоји и вечито траје
никако црне тачке које су круг
онда на крају једна тачка
као што смо се бојали (мада смо знали)
потражи љубав негде ван круга
довољна је мала луцидност у простору
круг се распадне и постане крива линија
деси се то љубав је углавном несмотрена
а круг касније може и да се састави
може опет постати круг савршене лепоте
али она тачка како нас је само изневерила
и нико више у песми неће питати
зашто она тачка умире од усамљености
нико ни сузу неће пролити над судбином
њеном можда је то и заслужила
Горан Ранчић
 |
