 |
| Мирослав Б. Душанић |
намештај сто година
вештина дрводеље
не признаје време
столара одавно нема
кућа обасјана
са три сунца
од светлости живи
зидара не памте
књига на столу
искрзаних крила
отвориш ли је
оживећеш песника
горан ранчић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
градиш ли кућу од снова
срце остави пред вратима
нада нек те не заведе
чекаш ли усамљен стрпљиво
да прође бесмислено време
зидове туге обојиће тишина
када би могао да изабереш
мермерно беле очи да гледају
лакше би се некако живело
кровови слепи кад би знали
непотребни куда бисте пошли
време би вас неко оправдало
горан ранчић
Нема коментара:
Постави коментар