Живко Вујић: Афоризми

Када наш човјек оде у политичаре, не враћа се међу људе!

***

И ја сам дио потрошачког друштва. Трошим живце.

***

Ћириличне табле одмах скидају. А да виде објешеног Србина, нико му не би пришао.

***

Републику Српску и Федерацију веже БиХ (биједа и хаос).

***

Код нас узлазном линијом једино иду – планинари.

***

Све ми је у минусу, осим диоптрије.

***

Свака част Богу! Он се први сјетио да је народ – стадо.

***

Прошли систем је крив за све. Научио ме да једем три пута дневно, а не једном у три дана.

***

Код нас је немогућа тајна вечера. Све што имамо, поједемо прије подне.

***

Поново читам Андрића. Мислим да ме он није довољно – разумио.

Живко Вујић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Илија Марковић: Срби

Срби

        Народу треба рећи праву истину, а не како је бил­о.

     Истина је л­ековита. Зато је гвоздена песница дозира зарђал­ом кашичицом. Ако ћемо право, свакоме се могл­о десити оно што се само Србима догађа. Срби су вел­ики народ. Нема рата који их може заобићи.

     Србин који бар једном није погинуо за српство није патриота. Други тврди: „Да нисам патриота, од мене не би бил­о ништа.“ Патриота који се буса родном грудом мрви земљу. Кад патриотизам надире у таласима, подлокава земљу. Не зна за границе – на ничијој је земљи.

      Народу који не зна у чему је виц причају бајке. Кад је пол­итика све, л­ако је избезумити народ да нико не примети. Од народа који се прави л­удим л­уђи је само вл­адар који се прави паметан.

     Паметне Србе може да спасе само л­уда срећа. Ако је срећа у несрећи, онда смо ми најсрећнији. Да нисмо кубертенске среће, не бисмо учествовал­и у сваком рату. Када се рат објави свима истовремено, изненађење је пол­а успеха.

       При том време ради за нас. Нико не пропада тако дуго као Срби.

      Србе краси поданички ментал­итет и невиђена храброст. Чим се осл­ободе јарма, л­егну на руду. Зато играју с променљивом срећом. Редовно губе. Сл­ично је и с вл­ашћу. Најбоље је чува онај који се губи. Ако је Вел­ики Вођа губио део по део, бар је сачувао вл­аст у цел­ини. Што је Вел­ики Србин добио на времену, Срби су изгубил­и на простору. Што су Вел­ики Срби добил­и у вел­ичини, мал­и су изгубил­и у већини. „Вел­ики Србин виши је од мал­ог Србина за нечију гл­аву.“ Срби су довитљиви: кад нису у смртној, у животној су опасности.

        Срби са дна каце трезне се раскол­ом.

    Некада је Србија бил­а којекуде, а сада где-где. Ко то каже Србија је мал­а, не л­аже. Већа риба гута мању. Велика Србија – Србију.

      Питамо се, питамо се: „Можеш л­и да не даш оно што немаш?! Можеш ако си Србин.“

     Србија мора бити вел­ика. У постојећу не могу да стану сви пробл­еми. Вел­ика Србија је део копна настао расл­ојавањем коре вел­иког мозга. У ствари, Вел­ика Србија је ћорак. Усмртио је више Срба него сви бојеви меци.

      У катодној цеви метак је реч: „Пробио сам медијску бл­окаду. Пуцао сам у тел­евизор.“

       Срби имају решење за све. Једино не знају шта ће са собом. Срби су мал­и народ. Ниједном пробл­ему нису дорасл­и.

Илија Марковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Предраг Бубања: Глупост...

Глупост нема плићак... Одмах упаднеш у дубоку воду ...

Предраг Бубања

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Успут и насумице од МАШИЋ ДАНИЦЕ

Демонстрације су велика моба.
Сакупи се народ да помогне својој земљи.

* * *  
Извозимо памет, продајемо душу.
Све чинимо да боље живимо.

* * *
Свакога дана отварамо радна места.
Да се проветре просторије.

* * *
Ми смо већински власници.
Наша је авлија, а ваша капија.

* * *
Приватизација је превазишла сва очекивања.
Имамо и власнике државе.

* * *  
Хоћемо монархију.
И животиње имају цара.

* * *
Власт мора да (з)бије народ.
Не може свака вашка обашка.

* * * 
Ко је за корените промене 
мора имати снаге да уништи пањеве.

* * *
Они без корена су најжилавији.

* * *
Нисмо изгубили браћу у рату.
Нашли су их експерти за судску медицину.

* * *
Пао је са коња на магарца.
Ако је за утеху, и магарац вуче.

* * *
Сви Срби могу да се сложе – у јаме.

* * *
Само у месари главе и репови имају исту вредност.

* * *
Одакле им је капало 
сазнали смо када је процурило.

* * *
И лоза Немањића је опијала,
али народ није оволико посртао.

* * *
Некада је бацање земље за покојником
ударање камен темељца.

* * *
Одлив мозгова почиње мућкањем памети.

* * *
Политичаре не погађа затвор.
Серу свакога дана.

* * *
Џелату није битна величина главе
већ дебљина врата.

* * *
Овце блеје и када им јагањце кољу.

* * *
Није довољно само дати глас.
Треба имати и слуха.

* * *
Џаба нам подмећу клипове
када ми добијамо окруњено.

* * *
САЧУВАЈ БОЖЕ!  
Ако је још несто остало.

Даница Машић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Зоран Матић Мазос: Пјесме / Афоризми / Карикатуре

* 22. фебруар 1960 † 17. јуни 2010

МИСАО

Одлазите
Из моје главе
Ставићу вас
На хартију
Зид
Салвету
На тоалет папир
Исписаћу вас
Да не живите
Где вам место
Више није
Избацујем вас
У нереду
Збрци
Не бих ли вас
Уобличио
Створио
Са мало мастила
На хартију
Тихо долази
Жена мојих снова
Ко си ти
Желим да те питам
Док на обали стојиш
Ветар ти мрси косу
Да ли је то туга
Што у очима ти читам
Лепото мисли
Љубави моје достојна
У даљину гледаш
Птице
Облаке
Празнину
Шта је живот
Одлазиш
Из моје главе
На бели папир
Окренула се ниси
Ти си само
Мисао.

ЖИВОТ

Сазнао сам све
Што нико не може
Чак ни замислити
Одмерио пуно пута
Живот што тежине нема
Могу да умрем
Осмехујући се
Замислите
Последњих пар минута
Сами у вртлогу
У овој песми
Ништа немате
Осим судбине
Седите на прагу
Мајчине утробе
Заувек напољу
Убијате време
И обрнуто
Сећам се тебе
Процветалих ноћи
Кад све будно
Морало је бити
Убрао сам букет оргазама
Што у твојој башти изникли су.

Колико мајмуна на власти
толико и банана држава на Балкану.

* * *
Тамо где смо ми кренули много их је стигло!
Додуше нико се није вратио.

* * *
После демократских промена почели смо ни од чега,
а догурали смо до просјачког штапа.

* * *
Није то смак света!
Ово се догађа само у Србији!

* * *
Ако похапсимо све лопове - ко ће да нам води државу?

* * *
Вођа без циља увек погоди народ.

* * *
Одавно смо на дну!
Само нисмо постигли потребну дубину.

* * *
У претпрошлом веку имали смо слепог гуслара,
у прошлом слепе државнике,
а у овом сви смо слепци.

* * *
Живети несрећно је боље него умрети од среће.

Зоран Матић Мазос

Наташа Андрић: НИЈЕ ЗЛАТО СВЕ ШТО ЋУТИ

НИЈЕ ЗЛАТО СВЕ ШТО ЋУТИ

Најбољи и најхрабрији увек погину; кукавице и јајаре мудро остају иза, праве потомство и продужавају нацији живот. Оканимо се пустих жеља, нечије ћутање говори само то да је тај неко глуп или кукавица. Знате, када вам не смета полусвет у вашем свету или се плашите да га уклоните, то о вама ствара јасну слику.
Треба ми храброст за храброст коју поседујем. Неповерење увек има нешто да каже. Добар привид је обећање среће која станује на хоризонту... Чуло привида.

Наташа Андрић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Наташа Андрић: ШТ(АФ)ЕТА МЛАДОСТИ

ШТ(АФ)ЕТА МЛАДОСТИ

Живот је као и савршен стих. Може да се преведе на безброј начина. Али стиху се јебе. И животу. Опраштам и себи и другима. Ем сам у пролазу, ем сам ту на кратко. Фора је у томе да кад год се жалиш на живот, он попизди и намерно буде још гори. Зато мораш тихо да се жалиш, да не чује скот. Децо, јесте ли прочитали лектиру? Немој да вас склоп реченица у старости пита где вам је младост била. Тачка је поклопац или чеп, зависно од тога да ли се у реченици нешто кува или слави.
Мртав гладан, мртав пијан, мртав уморан, мртав болестан... Човек заправо већи део живота проводи мртав, а онда се једног дана то само озваничи.

Наташа Андрић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић