Емили Дикинсон (Emily Dickinson)

* 10. децембар 1830 † 15. мај 1886

* * *

За лепоту умрех, а кад
Сместих се у гробу,
Тај што умре за истину –
У суседну собу.

Упита ме зашто падох;
Рекох: „Због лепоте.“
„Због истине ја“, он рече,
„То исто је. Брате!“

И у ноћи смо понешто
Једно другом рекли,
Док је маховина расла,
Имена нам прекри.

Емили Дикинсон
/Пријевод: Драган Пурешић/

Мирослав Б. Душанић

Poets' Stamps

01. Edgar Lee Masters

02. Walt Whitman

03. Emily Dickinson

04. Robinson Jeffers

05. Edna St. Vincent Millay

06. Marianne Moore

07. Robert Frost

08. Edgar Allan Poe

09. T. S. Eliot

10. Paul Laurence Dunbar

==================================================================

Умрех за лепоту, али тек

Што скрасих се у гробу,

Кад неког што за истину умре

Положише у суседну собу.

Питао ме тихо зашто сам пала,

''За лепоту'', беху речи моје,

''А ја за истину. Они су једно.

Браћа смо'', рекао је.

Ко рођаци што се ноћу сретну

Говорили смо између соба,

Све док маховина није такла усне

И прекрила нам имена оба.

Емили Дикинсон