Nordmende Othello

Мој добри стари „Nordmende Othello“ из 1955. нема разлога да се стиди, па често засвира и запјева. За оне који не знају или су заборавили како изгледа...

Кратко јављање

Дио моје библиотеке

Захваљујем свим пријатељима на лијепим жељама и честиткама за празничне дане. У посљедње вријеме све ме мање има у виртуелном свијету, а искрено речено и у стварном сам све тиши. Али вјерујте ми, нисам Вас заборавио, сваким даном мислим на све Вас. Од срца Вас поздрављам у нади да ћу ускоро бити чешће с Вама...

Дио моје библиотеке

Библиотека

Библиотека
Моја — моја јава и сан.
Мој пут и дан.

Веселинка Стојковић

Дио моје библиотеке

ПРИЈАТЕЉИ

Поклон младе умјетнице Катарине Баћевић

Без пријатеља свијет би био сасвим пуст... А ја их имам пар предивних. Уз моје најближе (супруга и дјеца) они су моје највеће богатство... Сви ме из дана у дан бодре и одржавају на животу...

Крајински књижевни круг Неготин је нашао за сходно да у свом часопису БУКТИЊА објави и моје текстове... На тој части захваљујем се млађем колеги Саши Скалушевић Скали. А један од објављених текстова је и ова пјесма без наслова:

* * *

Губим потребу да било шта кажем,

повлачим се у своју библиотеку.

Да будем сјенка у царству тишине,

а не тумач, овом нашем вијеку.

Досадила дневна бука, трчкарања,

бескорисна бдијења као на стражи.

Осјећам, како ми се тијело сасвим

заморило, а и душа спокој тражи.

Мирослав Б. Душанић

И сљедећи број БУКТИЊЕ се показао као изненађење. У њему је мој велики пријатељ још из београдских дана, пјесник Власта Младеновић, објавио пјесме посвећене мени...  Једна од објављених пјесама: 

СВАКОГА ЈУТРА ЧИТАЈУЋИ ДУШАНИЋА

Свакога јутра, читајући Душанића,

дан препознајем, дан који долази,

срећан што има писаца,

што има читалаца.

Упућени једни на друге,

јер сви други путеви су затворени,

опстају у страшном невремену

као лишај на камену.

Лишени нежности,

а тако нежни према другима,

окамењена је њихова реч,

мека као душа, душевна као млеч.

По речима ће се свет управљати,

свет који ће доћи,

тако се испуњава дуг,

сунце увек показује југ.

Власта Младеновић

На промоцији нових бројева часописа БУКТИЊА, Власта је прочитао своје текстове и осврнуо се на моје пјесништво. Све бих дао да сам могао да присуствујем том представљању. Четврт вијека живим у изгнанству, четврт вијека моје ноге нису крочиле на тло Србије (а због тешке болести највјероватније више никад и неће), а опет се име моје помињало...

Мирослав Б. Душанић

У име позваних на Бранково коло, мој пријатељ Власта је у Стражилову великом пјеснику положио цвијет, запалио свијећу, одржао бесједу и прочитао пјесму о мом селу Појезни, коју је написао на основу фотографија Савка Пећић Песе...

МОТИВ ИЗ ПОЈЕЗНЕ

               По фотографији С. П. Песа

Гледам панораму Појезне,

а као да гледам Бранково Стражилово,

и Фрушку Гору и мој Дели Јован.

Али све је то само сан,

санак пусти.

Беле се облаци,

облаци густи.

Гледам бајковите пределе,

бујне ливаде, на обронцима куће,

али даљине нас деле,

из даљина 

лепша је домовина,

у близини то је немогуће.

Живот је лаж,

стваран је само сан,

пројекција, пејзаж,

приближавање је пут опасан.

Зарасле су стазе,

свуда трње и богазе.

Власта Младеновић

Савко Пећић Песа

За драгу Веру, моје пријатеље и све радознале...

Од како сам у загрљају РАКА све мање пишем, а моја женица ме све више „СЛИКОВАВА“...

Пар најновијих „фотки“ : У правцу Балтичког мора, у возу за Кил; Три фотографије из Кила – трећа са мојом млађом кћерком Саром у Старој ботаничкој башти, и поново у шетњи Хилдесхајмом...

И сасвим на крају записи мојом руком, на првом снимку мој „најбољи фотограф“ уљепшао Ботаничку башту у Килу. А на другом "уљепшао мене"...

ЦРТЕЖ НА ПОКЛОН

За пјесму Касно је Мајко добих на поклон овај цртеж, а урадила га је најстарија кћерка Данијеле Баћевић екс Миљковић... Овај вид пажње ме је искрено дирнуо... 

Канула и суза... Баш сам срећан.

Ле Корбизје — нациста и колаборатер

* 06. октобар 1887   † 27. август 1965

О овоме се најчешће ћути, али Ле Корбизје (Le Corbusier) је био убијеђени присталица Хитлера и колаборатер...

И сваке године када Французи у Паризу у Центру Жорж Помпиду (Centre national d'art et de culture Georges-Pompidou) прослављају овог архитекту, сликара, цртача, дизајнера намјештаја, вајара, планера — титана новог времена, они избјегавају да помену ту непријатну чињеницу. А само након два дана послије сусрета Хитлера и маршала Филипа Петена (Philippe Pétain), госп. Корбизје се пресељава у хотел у граду Вишију (Vichy) и нуди своје услуге инсталираном марионетском режиму. Колико је волио моћ и био каријериста говори и то да је прије тога своје услуге нудио чак и Стаљину. У тзв. Вишијевској Француској, Ле Корбизје је постао одговоран за градско планирање. У једном писму мајци каже: Ако чврсто  и истински успије са својим намјерама, Хитлер би могао свој живот да крунише маестралним дјелом — Новопрепорођеном Европом. Он поздравља укидање парламентаризма у Француској —  крај парламентарног наглабања, како он каже. Помињући Јевреје у својим писмима на више мјеста се користи старим, класичним ријечником антисемитизма: Јевреји имају сада пред собом тешко вријеме. Ја сам у вези с тим понекад помало скептичан. Али изгледа да је њихова похлепа за новцем корумпирала (нашу) земљу. На једном другом мјесту он пише: Мали Јеврејин ће једног дана бити савладан. Ја кажем „мали Јеврејин“, јер овдје свуда унаоколо командују, стварају помпу и уздижу се, а њихови очеви су прогутали мјесна индустријска сједишта...

Ле Корбизје се дружио са десничарским мислиоцима, тако је нпр. гајио пријатељство са Пјер Винтером (Pierre Winter), лијечником и утопистом, суоснивачем Револуционарне фашистичке десничарске партије, који је диктаторски сањао о једној надмоћној, здравој раси. Његов пријатељ је и нобеловац из 1912. године, хирург Алексис Карел (Alexis Carrel), иначе убијеђени расиста (вјеровао у надмоћност бијеле расе). За вријеме Вишијева режима 1941. године добио намјештење у Министарству здравља, и заступао мишљење да увећање ниже расе, душевно болесних, као и криминалних треба сузбити са једним зато погодним гасом (отровом)...

Како је непријатно мислио и осјећао госп. Ле Корбизје описано је и документовано у монографији — Xavier de Jarcy: Le Corbusier, un fascisme français ...

ISBN: 978-2226316509

ВАСКРС

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Пјесме Душанића

«Постоји једна друга, друкчија, незнана, или недовољно позната књижевна Србија, којој припадају поред Богдановића и песник Шајтинац, донекле и Мирослав Тодоровић, као и песник у расејању Мирослав Душанић, непатетична књижевна Србија, која се не удвара „ауторитетима“ у поезији српској – која доводи у питање, директно, најдиректније, много тога, и то ће временом бити схваћено… (Надам се и верујем, за разлику од побројаних песника који су окренути дубокој сумњи)…Међутим, овим ауторима су (осим Тодоровића), чини се, затворена врата тзв. „националних“ издавача (СКЗ, рецимо – СКЗ ће радије штампати, рецимо Николића, или читав низ осредњих песника, аутора једва неколико убедљивих и успелих песама, али … то не може трајати унедоглед, и то ће временом бити раскринкано снагом опуса песника-сумњалица, песника који су „пукли“, као Богдановић). Оно што се намеће из тзв. издавачких институција, које су запосели бирократски врло препознатљиви обрасци, не може потрајати, али може збунити неупућене… Доноси непроцењиву штету, и то финансирану новцем пореских обвезника Србије…»

Мирослав Лукић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Пјесма од пријатеља В. Младеновића с пратећим писмом

Драги мој Миро,

Пре свега, поздрављам те и желим ти здравље, молим се Богу, читам те стално на блогу и пребирам твоје песме, најдирљивије избегличке песме у српској књижевности. Шта друго могу. Ћутим и пишем.

Драго ми је да је до тебе допро мој глас из Српске књижевне задруге, где ми је приређена изузетна част, промоција моје књиге У сагласју са Мокрањцем, у којој је и песма посвећена теби и твојој Појезни. Уједно, СКЗ је, скромно и симболично, обележила мој 60-ти рођендан и 40 година активног песниковања. Било је величанствено: пуно људи из света књижевности и културе, новинари...

ОДУШАК

Од како Душанић
пише ведрије
и мени је
сунце милије.

Обасјава песме,
речи ток,
пребирем их,
стих по стих.

Светли исток.
Ћутим и пишем.
Ка небу идем пешке.
мисли ми нису тешке.

Јер знам да храм
света је књига,
стихујем, молим се
да будућност буде без брига.

Власта Младеновић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Промоција књиге "У сагласју са Мокрањцем" у СКЗ-у, 17. марта 2016.

 

Викенд у болници

Што се мог изгледа тиче, сила закон мијења. Још успијевам да се "лажем" и камуфлирам...

Овај викенд сам на терапији на онколошком, ако све прође како треба кући сам у недјељу навече.

Свима се захваљујем на подршци и све Вас искрено поздрављам...