Приказивање постова са ознаком Isidora Sekulić (Исидора Секулић). Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Isidora Sekulić (Исидора Секулић). Прикажи све постове
субота, 13. фебруар 2016.
понедељак, 4. јануар 2016.
Исидора Секулић: ВЕРУЈЕМ, ГОСПОДЕ, ДА ИМА ДОСТИЗАЊА
ВЕРУЈЕМ, ГОСПОДЕ, ДА ИМА ДОСТИЗАЊА
Сан, храну, доколицу, починак, све сам себи ускраћивала, и ускраћујем, Господе. Али све то, и све способности и сав рад робијашки сталан и једнолик, не преображавају ме доста. Што ћу ти најзад принети од себе, Боже, неће бити употребљено ни за прашину будућности људске.
То, Господе, тај напор из свих сила, и то будно знање да је све мало и слабо, то Те молим да примиш као службу моју Теби.
Ја верујем, Господе, да има достизања, али ја мучно и узалудно чиним покушаје да стигнем и до прага достизања.
Но, немам последње очајање због тога, Господе!
То саопштење, то је данас крај моје молитвице.
Исидора Секулић
Сан, храну, доколицу, починак, све сам себи ускраћивала, и ускраћујем, Господе. Али све то, и све способности и сав рад робијашки сталан и једнолик, не преображавају ме доста. Што ћу ти најзад принети од себе, Боже, неће бити употребљено ни за прашину будућности људске.
То, Господе, тај напор из свих сила, и то будно знање да је све мало и слабо, то Те молим да примиш као службу моју Теби.
Ја верујем, Господе, да има достизања, али ја мучно и узалудно чиним покушаје да стигнем и до прага достизања.
Но, немам последње очајање због тога, Господе!
То саопштење, то је данас крај моје молитвице.
Исидора Секулић
уторак, 15. септембар 2015.
уторак, 22. јул 2014.
Исидора Секулић: Молитве у малој Топчидерској цркви (фрагмент)
![]() |
| * 16. фебруар 1877 † 05. април 1958 |
«Не вапијем, Господе, не ударам се у прса, не усправљам руке пред упаљеном воштеницом. Стојим у мирном кутку црквице стиснутих зуба и песница, јер су то моји човечански знаци страшног напора да се обрвам, оборим, ситно и мекано самељем. Када будем ситна као сиви морски песак Твој, онда ћу се даље трошити, Господе, да постанем још сивља и лакша, као магла, тај чудни, најпролазнији гост на земљи. Али, знај, Господе, стићи ћу камо сам пошла, доћи ћу Ти! Бићу пред Тобом међу последњима, најситније самлевенима, маглено сивима, такорећи осуђена да ишчилим, али ћу Ти доћи, Боже, јер ми је пут један.»
Исидора Секулић
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
Пријавите се на:
Постови (Atom)





