Мирослав Б. Душанић: "Lyrik - Lyric

Приказивање постова са ознаком ЗАПИСИ. Прикажи све постове

недеља, 13. август 2017.

Мирослав Б. Душанић: РазОткривање

РазОткривање

Гледам. С тугом гледам.
Небо, птице и цвијеће.
Ћутим и патим. — Пјесме
Не пишем више.
Ријечи ме уништише.

Отвориле се ране. Боле.
Крв полако цурка. Из дана
У дан тијело моје вене.
— Слутим. Ускоро
Ће доћи утваре из ноћи.

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

недеља, 20. новембар 2016.

Мирослав Б. Душанић: Узвишеност

Узвишеност

Чин испијања кафе је поезија
Времена и простора

Он тражи достојну припрему
И потпуно предавање
Оно озбиљно узвишено изнутра
Као пред молитву Господњу

То је посебан тренутак
Као чаробна формула
За удобровљавање Богова
У обредној религији

Собом се шири мирис опојни
Кафа пјени у мојој шољи
Испијам је ћутећи

Мирослав Б. Душанић

Узвишеност

Узвишеност
Чина, бића, идеје.
Сунце у зениту.

Веселинка Стојковић
(Минијатуре)

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

четвртак, 10. новембар 2016.

Мирослав Б. Душанић: Опомена

Опомена

Између нас се
Раскрилили простори
И границе
Зауставили погледи и
Властити снови
Са укоченим сликама
Ливаде с маслачцима
Запуштене њиве
И баште с копривама

Између нас вреба мрак
Разапета паучина
Попут клопки

Између нас још увијек
Смрт као опомена

Мирослав Б. Душанић

«Сваки редак који данас успемо да објавимо — ма колико била неизвесна та будућност којој га поверавамо — победа је извојевана над силама мрака.»

Валтер Бењамин

/Из писма Гершому Шолему, 11. јануар 1940./

Опомена

190
Опомена
Варљива често мисао.
Фатаморгана.

Веселинка Стојковић
(Минијатуре)

Бисерчић

196
Бисерчић —
Рекосте. Хвала Вам!
Сунце и море и шкољке.

Веселинка Стојковић
(Минијатуре)

197
Дивно —
Додасте још. Па ето песме.
Бисерчић још један.

Веселинка Стојковић
(Минијатуре)

Walter Benjamin

* 15. јул 1892 † 26. септембар 1940

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

недеља, 31. јануар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Везиља

Везиља

не волим небодере

као мотив

ни тамну подлогу гоблена

у ствари не волим гоблен

а ипак се дивим рукама

које раде

и очима боје кафе

које пажљиво прате

убадања игле

Мирослав Б. Душанић

субота, 30. јануар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Сумња

Сумња

Огледајући се у сузи

угледах лице

убице

да бих отклонио сумњу

завитлах сузу

у туђе око

Мирослав Б. Душанић

Hineingegossen

In die Landschaft

Berge Täler ich in mir

Bin ich eins mit

Grün wie Grau

Und recke

In die Himmel

Meinen Kopf aus

Stein

Beatrix Brockman

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

понедељак, 21. децембар 2009.

Miroslav B. Dušanić: Rätsel / Мирослав Б. Душанић: Тајна

© by Hans - Georg Kellmann - Der Krieger

Rätsel

wenn wir lang genug

überlegen

es gibt kein zurück

mehr

zufälle lenken uns

von anbeginn

in die verschiedenen

richtungen

auch dieses gedicht

enthält eine

konnotation und

lässt unsre herzen

durchbohren

Miroslav B. Dušanić

© by Hans - Georg Kellmann - Vogel

Тајна

кад довољно дуго

размислимо

не постоји више

повратак

од самог почетка

случајеви нас наводе

у различите

смјерове

такође ова пјесма

садржи једну

конотацију и

препушта наша срца

простријелу

(на Српски прeпјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић)

петак, 13. новембар 2009.

Miroslav B. Dušanić: Ausweglos / Мирослав Б. Душанић: Безизилазно

Ausweglos

Ich bin im Ich versunken und finde keinen Ausweg mehr.

Miroslav B. Dušanić

Безизлазно

У себе сам потонуо и не проналазим више излаз.

Мирослав Б. Душанић

Durch des Tages Hölle fließt Licht

Zerfrisst das Antlitz

Macht es zur schwarzen Ruine

Zusammengestürzt ist das Herz

Verscharrt unterm Hals

Yang Lian

НЕДАТЕ МИ
ДА ОСЕТИМ САМОЋУ

Јесен ми мисао злати

У Житу уживам већ

на годину убраном

Док у Сну подареном њему

Летим у друштву Птица

Сат ми казује

Да је Време

да кренемо страном

Која нам свиће

На Путу Повратка

И мило ми

Да нисам сам

ни кад одем

на вечни тренутак

У Жељи да Сан

Ново лето наслути

А тек Буђење

Што ми је светло

а кад осетим

тај срећни кутак

Тад ми Јутра снагу дају

К'о што некад су Мајчини скути

Милорад Мишо Ђурђевић

Videoaufnahmen: Miroslav B. Dušanić

петак, 23. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Жеља

Моја мајка Радојка

Жеља

Мајко покажи ми лице
да видим Српску
да видим
ту избраздану њиву
да застанем
да ногама пропаднем
у ту земљу
у то блато
живо блато
и замрем спокојно
на твом челу

Мирослав Б. Душанић

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Хладно је и неуморно киши. У једанаест часова и двдесет седам минута сустиже вијест, да је Српска добила једну бразду а њено лице једну бору више: мој стриц Живојин је заспао заувијек...

Нека му је лака црна земља!

уторак, 20. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Убиство без предумишљаја

Моја маленкост - лично

Убиство без предумишљаја

У знак сјећања на мог оца Будимира

Има Бога, рече ми отац, док смо цијепали дрва знојних лица, ужеглих очију, изгарајући у пари исцијеђене земље после кише. Има Бога у лишћу овог сасјеченог дрвета и соку његове коре, којег испијају мрави и расту разносећи сасушене траве. Осјећаш ли његову снагу и боли у натегнутим мишићима, у замаху сјекире и вриску иверице?

Замахивао сам брже и јаче, витлајући сјекиром изнад главе... Онда сам убио оца, једним покретом искоса у потиљак, и он је пао скоро обгрливши моје ноге. Без страха на лицу одложио сам сјекиру и испио гутљај ракије.

Има Бога, рекао сам то гласно, извире ти из потиљка оче, а он ме и није чуо. Лежао је надувен и обливен крвљу. Насмијао сам се мајци у очи и сестрином чуђењу, загрлио Бога и све до Београда пјевали смо религиозне пјесме.

Мирослав Б. Душанић

недеља, 18. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Технократизација бола

Технократизација бола

Уградили су јој кристално око
око са већ утиснутим небом и зракама љетњег сунца
око које не познаје кише и не испира шминку с лица

Уградили су јој несасушене траве
и цвјетове расцвјетале јапанске трешње
и пчеле ухваћене у покрету
и зреле диње
...
и лик мој у вечерњем одијелу

Уградили су јој кристално око
и она корача између дрвореда кристално смијешећи се
захваљујући чуду науке нема потребе за изливом бола

Мирослав Б. Душанић

петак, 16. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: У мирису сасушених дуња

Стари ормар

Такву шкрипу
Само он уме да прави
Црвоточан
Расклиман
Стари
Ормар детињства мог

Само у њему
Тајне се крију
Мирисима
Уредно сложеним годинама
Чојом и срмом
Сећања у нама

Крунисан низом дуња
И слатког од шљива
Расуте по свету
Нас своју децу сазива
Тајне нам шапће
Вековима

Тодора Шкоро

Ишчитавам по ко зна који пут ове стихове

Тражим познате ликове

Тражим дјетињство

Тражим себе

У једном од слојева наталожене прашине

И напокон проналазим се

Додуше превише касно

Али ипак

Препознао сам се

У мирису сасушених дуња

Мирослав Б. Душанић

Кад све прође / И Бол мине /
Усред тмине / Мирис дуње /
Ће да дође / Препорођен /
У Дјетињство / Гдје је Рођен /
За јединство / Речи… Душе… /
Стих ти сваки / Да Потомак чиме има /
Своју децу да занима…

//годирод Мирославу…//
= Милорад Мишо Ђурђевић

"O que diferencia uma pessoa de outra é o seu imaginário, a interpretação que dá aos fatos da vida."
- Tisuka Yamasaki