Мирослав Б. Душанић: ПУТОКАЗ

Путоказ

Све је отворено
И наизглед безазлено
Као кад дјевојку очекује
Срце устрептало

Све је стасало умилно 
И складно
Као уиграни кораци
И ноте за плес

Све се попут магије
У пјесму прелије
Као њежност
Из груди љубавника

Све се преболи
Ако се за опрост замоли

Мирослав Б. Душанић

*
Путоказ
Из срца милог креће.
У срцу се заврши.

Веселинка Стојковић

*
Опрост
Срце кад затражи…
Опрост из срца самог стиже.

Веселинка Стојковић

*
Бол
У песму се слије затим.
Срце срцу кад опрости.

Веселинка Стојковић

*
Тако
Да је увек, срце срцу лек.
Да други није век.

Веселинка Стојковић

*
Еј, животе,
Жива радости и боли!
Веро неверо.

Веселинка Стојковић

*
Плес први, 
Плес други, плес трећи, 
Плес последњи… Па изнова!?

Веселинка Стојковић

*
Путоказ –
Молба и молитва бића нашег.
Богу драгом!

Веселинка Стојковић

*
Песнику
Драгом за разговор хвала!
Од Бога му здравље!

Веселинка Стојковић

*
Круг 
До круга, све сами кругови.
Сунце-круг, Земља, Живот…

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Изблиједиле слике

Изблиједиле слике

Нисмо одољели зову даљине
Пустили смо 
Да посљедње капи росе усахну
Комади хљеба постану камење
Одлетјели смо са урликом
Тамо гдје смо жељели да идемо
И покидали све пред собом
О љубави више не говоримо
За њу смо без очију и без гласа
Лакше нам је да се не подносимо

Мирослав Б. Душанић

Слике 
Избледеле… Што не бледи?
Бледи живот, бледи смрт.

Веселинка Стојковић

Смирај 
Сунца, смирај дана.
Зора је у смирају ноћи.

Веселинка Стојковић

Хлеб
Кад постане камење…
Душа иште, иште, само то…

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Живот на рецепт

Живот на рецепт

На почетку бијаше један уздах
И једна невјешто исплакана суза
Али вријеме учини своје
Сада је то збирка композиција
О одласцима и платонској љубави
О озрачености простора
О израслинама и промјенама ткива
О страховима у налетима
О отпорним клицама и сновима
С бројевима и покретним зидовима

А није се могло ни наслутити
Да ће живот да се имитира
Да ће се вјежбати стари покрети
И изучавати сасвим изнова
Мало топлине и важност осмијеха
И како на тренутак заборавити
Све непријатне сцене из прошлости
Као и оне које само што ушле нису
У наше већ истрошене животе

Наши балони су летјели високо
Надимали се и пркосили с висине
Данас знамо да нисмо успјели
Да дишемо отежано као на шкрге
И дрхтавим прстима одбројавамо
Трудећи се да не побркамо
Које би требало прије јела прогутати 
Бијеле црвене или жуте
А можда и није све изгубљено
Хватамо се за тај живот на рецепт

Мирослав Б. Душанић

*
Живот,
И на рецепт, благо јесте.
Бог даје, Бог узима.

Веселинка Стојковић

*
Песник
Срећник је заиста.
Богом за песму када је дан.


Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Лукић: (Дубока песма немогуће љубави или Скривање босиока) - фрагмент

(Епилог)

Ни шебој, ни ноћне фрајле,
ни козја крв, ни зановет,
ни црвени багрем, звездан,
ни златне рибизле, јоргован,
нису прави мелем,
већ с е ћ а њ е -
сећање до усијања!

Чек', почекај, месече,
да идемо заједно,
до локвања белих
барских и мириса дивље
перунике,
до гробова и градина
Звижда и Хомоља,
до флаута неухватљивих анђела
Целине,
жуна у врбаку,
полегле и ћутљиве црвене шумске
детелине.
До неизрециве носталгије
и сласти и горчине потпунога заборава! . . .

(1969 - 1989) (1995)

Мирослав Лукић

*
Сећање
Као сан, као дан, и искра.
Песма молитва.

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: ВЈЕРА

ВЈЕРА

           Нигде пута ни странпута,
           нигде стаза ни богаза,
           наоколки нит пречице,
           нигде трага ни пртине... 
                              Нада Петровић       

Трагом гуштера и немуштих змија
Путем стрепње

У предјелима као да су уклети 
Са успонима и јамама
И врлети

Посртати и падати и устати
Без ослонца и помоћи

На ужареном сунцу и хладној киши
По мрклој ноћи

Остати стрпљив и спокојан
И неодступити

На тој стази једва видној
Кривудавој и пуна трна
Предвиђеној за монахе који ћуте
Испоснике гријехом сите

И пјеснике ријечју надахнуте

Мирослав Б. Душанић

Свуда пута и странпута,
Свуда стаза и богаза,
Наоколки свуд пречице,
Свуда трага и пртине…

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Оружје

Оружје

са ријечима треба опрезно поступати
са њима се не игра
свака ријеч може да одстријели срце
у рукама махнита човјека
чиода и шиваћа игла су убојито оружје

Мирослав Б. Душанић

Реч
Мелем, оружје љуто, спона.
На почетку беше реч.

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Повратак

 Александар Ћирић  

Повратак

Није довољно познавати само

предјеле.

Ни несане ноћи наше

чежње пуне, нису довољне.

Ни жарка жеља за повратак

у те просторе.

Нису довољни људи милостиви,

људи вољни или радознали

да нас прихвате.

Њих имамо и овдје гдје живимо,

с нама се пате.

Ништа не оправдава наше

снове,

како сањане тако и неисањане,

ако нема оних тамо

који свакодневно,

и кад је сунце, и када киши,

у небо загледају,

и само за нас отварају прозоре.

Мирослав Б. Душанић

Прозори
Што се за нас отварају.
Душа наше душе.

Веселинка Стојковић

Мирослав Б. Душанић: Црне птице

Црне птице

Угнијездиле се у моје
Тијело: у срце
И изједају га
Миљковићеве црне
Птице
Од мрака и грознице
 
Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Птице
Бива да и црне слете.
Страшило, па одлете.

Веселинка Стојковић

Веселинка Стојковић: Врање

Мирослав Б. Душанић: Једноставна антиратна пјесма

© by Pablo Picasso - Guernica

Једноставна антиратна
пјесма

У ова зла времена

накоти се много гада

крштена и некрштена

па ми народ страда.

Једни би Крст часни

да виде на нашем челу

други Вијенац красни

и Исуса у сваком селу.

Трећи опет дижу грају

они знају Праву вјеру

у зелено боје рају

одређују за њих мјеру.

Једна група све негира

што са Богом има везе

нови живот пропагира

и нуди нам разне тезе.

Од Маркса и Лењина

носе акте, шире списе

за Хитлера и Стаљина

по дрвећу људи висе.

На све стране крвца лије

за идеје разноразне

увијек неко неког бије

а мјеста се брзо празне.

Све је мање дјеч‘је граје

надвладава топа бука

до кад ли ће то да траје

постало ми стварно мука.

Гдје се дјену душа проста

она људска јединствена

ко ће рату рећи доста

доста га за сва времена.

Мирослав Б. Душанић

Човек
Бог би да је, јадан он,
Ал' га Богом Бог не крсти.
Хука
Бука отуд, чемер љути.

ЧоВек, НеЧоВек, шта још?

Веселинка Стојковић

ЧоВек,
ЧоВечан, ЧоВечност, ЧоВекоЉубље.

БОГоЧоВек.

Веселинка Стојковић

Мирослав Б. Душанић: Уточиште

© by Francis Peyrat - Feuille (2008)

Уточиште

и рекоше ми

ту гдје сам из сна изашао

и застао

љубав издише

отворених очију

и ћутке

стих по стих

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Стих
По стих откидају се, и додају се.
Живот цео.

Веселинка Стојковић

Мирослав Б. Душанић: Гомора

Мирослав Б. Душанић: Гомора

Гомора

             Дошла је, да све наше тотеме уједини

             и све наше народе.

                                             Ернесто Карденал

С ватром се пуне сви простори

сва поља у тамној измаглици.

И једно вријеме све изгара,

све лети, све поскакује и пропада

у ватреном загрљају.

Ништа неће бити као што је било,

јер свако је по овом закону створен

и ту само пролазно.

(на Српски прeпјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић)

Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.

Мирослав Б. Душанић

Ватра.
С ватром све бива и све нестаје.
Сјај и пепео.

Веселинка Стојковић