Мирослав Б. Душанић: Гомора |
Гомора
Дошла је, да све наше тотеме уједини
и све наше народе.
Ернесто Карденал
С ватром се пуне сви простори
сва поља у тамној измаглици.
И једно вријеме све изгара,
све лети, све поскакује и пропада
у ватреном загрљају.
Ништа неће бити као што је било,
јер свако је по овом закону створен
и ту само пролазно.
5 коментара:
Sjajno!! - svaki komentar bi narušio snagu poruke, koju pesma nosi...
Хвала Ти много Александра!
Мислим да ми је у овом тренутку Твоја подршка од непроцјењивог значаја...
Moćno i snažno, onako kako samo iz tvog pera ume da bude. I surovo bezizgledno...
Искрено захваљујем!
Не бих рекао да је моја поезија нешто посебно „јака и значајна“, без обзира из којег угла се посматрала. Она је прилично једноставна и огољена - сирова, сурова и изразито лична...
Ватра.
С ватром све бива и све нестаје.
Сјај и пепео.
Постави коментар