 |
Вјетрови дувају и разносе ријечи
Разграђују мит о коријенима и клетви
О молитви и старачким рукама
Камењу које се обрушава
И говори о тами и суровости
О самоћи и лутању у туђини
Ранама које крваре и не зацјељују
А врлетне стазе још увијек надлијећу
Птице које притајеног крика
Вребају сваки мој покрет
Мирослав Б. Душанић
 |
Стазе врлетне, крици.
И сунце, лето, свици.
*
Цветом,
Сунцем песму обојите.
Срећну нам је дарујте.
*
Туђина –
А где није, и нека је.
Земља се окреће.
*
Чамац –
У чамцу живот цео.
Ветри, еј – сунце, еј – воде!
***
Цветом,
Сунцем песму обојити.
Срећну је даровати!
***
Слика
Јесте од сунца и цвета.
Песма се написала.
Веселинка Стојковић
