моја врата су увијек отворена
и за тебе непознати пријатељу
не окрећем леђа
и ја сањам далека мјеста
волим путовања и брзе возове
егзотичне градове
њихове уличне свираче
обрадују ме познате ноте
као и ријечи матерњег језика
кад се издвоје из жубора
гласова пролазника
зурим у излоге и као опсједнут
купујем сувенире
и питам се гдје да их смјестим
кад ме прође усхићење
знам да је и код тебе исто
твоја врата су увијек отворена
прије спавања са балкона
рашириш руке загледан у мјесец
и загрлиш мене
свога непознатог пријатеља
Мирослав Б. Душанић
Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 2. мај 2015.
Мирослав Б. Душанић |
1 коментар:
Ненадмашни сте. Толико једноставности, и толико снаге. Моћна песма.
Постави коментар