Сваког четвртка
Када чудесно допутује звук
Јутрењског звона
У радионицу уђе
Свети Никола и прво подигне
Затурену алатку
Мени се заборављене речи
Јављају док лежим
Склопљених очију
Молим се, а светац
Редује, чује се шум
Савија нетварне дуге
И обручава их светлом
И тако све док пашче не залаје
Или комшија Драгутин
Не потера говеда
Сунце пробија баријеру магле
Устајем без бола
А на столу злати се
Буренце
Оно траје колико и зора
Колико трен, међа ноћи и дана
Не трпи се са земним
Када се накашљем
Нестане некуда, а простор
Замирише на тамјан
То јутро не палим дуван
Само се прекрстим уз шљиву
Александар Марић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар