Мирослав Б. Душанић: Уз благослов кућне змије

Уз благослов кућне змије

   Стрицу Нинку Душанићу

Још само гују да призовем
Као мајка чедо своје
И на откосу свјежег биља
Опијен мирисом милодуха
И хајдучке траве
Склопим ове уморне очи
Више не бих да видам ране
Да берем лист боквице
Ни циједим сок из мљечике
И уље из кантариона
Дошло је напокон вријеме
Да узмем змијску преслицу
Уплетем све жељене снове
У њежну вилину косицу
И заспим сном блаженим

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Најљепша пјесма

Најљепша пјесма

Слика на којој сам с дјецом насмијан
Слика са супругом у шетњи поред Елбе
Слика како на језеру храним дивље патке
Слика са пропутовања кроз Саксонију
Слика за сликом...

И заборавим моје лице које се од бола грчи
Заборавим све болове и љекарске прогнозе
И помислим Живот је лијеп
Живот је дар
Најљепша пјесма изашла из уста Господа

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Надахнуће

Мирослав Б. Душанић: Надахнуће

Мирослав Б. Душанић: Кад се дјеца најаве

Кад се дјеца најаве

Дјеца су отишла у свијет.
Сами смо.
Сањамо предјеле којима се крећу.
И чекамо...

Кад  се најаве
На пар дана или у пролазу,
Стан постаје чаробна радионица.

На шпорету крчкају чорбе,
И којекакве ђаконије.
Жена брашњава развлачи тијесто.
Мирише на хљебове и кнедле са шљивама.

Волим кад се дјеца најаве.
Тад је жена умилна.
Најљепша.

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Свака ријеч је пјесма

ходочастим

трагом калиграфског мастила
од једне источне хронике до друге
као што болни
и вољни посјећују света мјеста

бојажљиво и побожно

указују се необичне ријечи
као магични предмети из чаробног
ковчега
благотворно шире топлоту

свака ријеч је пјесма
свака ријеч је пјесме достојна

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ноћ свијетли црвено

Мирослав Б. Душанић

ноћ свијетли црвено

тако црвено ти гориш у мом ткиву*

шуми у грудима
                       дубоко у мени изнутра
бруји од гласова
                       из сјећања

у спаваћој соби
                       скривају се и
                       појављују
зуре кроз прозор
нестају и
                       поново враћају
                       непредвидљиво
немирно машу
једне у друге загледају
                       тако су близу

сједињују се црвене слике укруг
                       око мене
тако црвено ти гориш у мом ткиву*

(српска верзија; 22. 02. 2014.)

Мирослав Б. Душанић 

_____________________________
* Елза Ригер

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Алиби

Алиби

Обриши отиске твојих прстију из ваздуха,

испери шољу, из које
си посљедње ноћи пила кафу.
Очисти поглед с прозора
с ланеном завјесом, која скрива облаке
и небо и расцвјеталу трешњу.
Исијеци из рама нашу слику,
узми црвену траку за косу са бокала,
са стола наочаре и руж за усне.
Папуче су поред фотеље.
Уклони све трагове.
Иди кроз воду.
Запамти, никад ниси била овдје.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Шта бих назвао пјесмом

Шта бих назвао пјесмом

           Тонију Пердићу

писање поезије је јерес
драги тони
умор, и задах прашине
записа андрић

из ње се сумња рађа
а не истина
истина се не поје

ријечи су језиво наге
драги тони
из њих потеку сокови
и нагло пресахну

поезија је проклетство
раскош ратова
укалкулисана судбина
самотна суза

на брисаном простору
васкрсну звијери
разјапљених чељусти
и спремних на ујед

кад напустиш дом свој
драги тони
и нађеш се у простору
у којем и гавран ћути
покрену се тајне силе
ријечи уштиркане
и куљају у мимоходу
као шумски духови
на зборно мјесто
да би биле жртвоване

и подигну се вјешала
која бих назвао пјесмом 

Мирослав Б. Душанић

Објављено: 
1. СУШТИНА ПОЕТИКЕ, Кљижевни часопис (Online), број 11, година II; 7. 11. 2014.
2. ЛЕТОПИС СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ,број 2; Параћин, септембар 2015.

(© МегаГрад / Сергей): Стара лампа

Мирослав Б. Душанић: У знаку сјенке

У знаку сјенке

У хаосу општег страдања, кроз
безглавље и лудило људска мисао
се гаси и нестаје. Понорна стања
густа и црна као катран.
Из дана у дан, на јави, у сновима,
у привиђењима, најмљени џелати
притежу омчу.

А сјенка, при изласку и заласку сунца,
јуче, данас, сутра, кроз вијекове
сабласна и ратоборна,
запосјела дјетиње просторе.
И гледам је, ко зна, по који пут. Сенка
која на свет пада. И на наша лица,
забиљежи Црњански.

Притиснут гријеховима,
у нејасним обрисима предмета и бића,
ја чекам да се укаже распуклина
и ускрсне замрли пејзаж,
из којег ће се као из ведрог неба гром,
појавити мајка и отац
да заштите своје немоћно дијете.

Мирослав Б. Душанић

Објављено: КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, Лист за књижевност и друштвена питања; год. LXVII, бр. 1244; Београд, децембар 2015.

Мирослав Б. Душанић: На пропутовању

A Rose on the Couch © by David Anderle

На пропутовању 

и тако брзо воз

у ноћ уђе
као да му градова  
никад доста

и нико не видје  
и не ухвати

цијеле ноћи

ништа

и вратише се кући

назад

у омиљену улицу

тако радосно

као да је само ту

у осами

преживљавање

могуће 

(25. мај 2010./25. октобар 2013.) 

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Танка нит

Мирослав Б. Душанић

Танка нит

На старачком длану

Танак млаз крви
У сну ме змија рани
Не опрости ми гријех

Ноћ остала иза мене
Остао је један свијет
У сусрет ми жури дан
Куца на моја врата

Нисам више тако млад
Свјетлост је танка нит
Боже помози да знам
Кад прекорачи мој праг

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Без одговора

© by Christoph Köpfer

Без одговора

Прашина свакодневице полегла

и пријети да ме затрпа

Суд Господњи: Моја Коб стопама демона

изражена у безименом одумирању
Ил' Јединствен Пут преиспитивања
и тражења себе и Њега

Себе у Њему — Њега у мени

Свијет мој: Разапете мреже паучине

и сивило туђег предјела

урамљеног у прозор с костурима
баштенског дрвећа
С крицима гладних птица
у измаглици

Мој Господе! Јесен ме населила и снажни
вјетрови дувају и пријете
Кише би да угасе тињајућу жеравицу
у мојим грудима
а ја се још увијек жељан одговора
одупирем

Да ли је то само Коб трновита — демонска
ил' прописан Пут

Мирослав Б. Душанић