Мирослав Б. Душанић: Кад се дјеца најаве

Кад се дјеца најаве

Дјеца су отишла у свијет.
Сами смо.
Сањамо предјеле којима се крећу.
И чекамо...

Кад  се најаве
На пар дана или у пролазу,
Стан постаје чаробна радионица.

На шпорету крчкају чорбе,
И којекакве ђаконије.
Жена брашњава развлачи тијесто.
Мирише на хљебове и кнедле са шљивама.

Волим кад се дјеца најаве.
Тад је жена умилна.
Најљепша.

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић