Дјеца су отишла у свијет.
Сами смо.
Сањамо предјеле којима се крећу.
И чекамо...
Кад се најаве
На пар дана или у пролазу,
Стан постаје чаробна радионица.
На шпорету крчкају чорбе,
И којекакве ђаконије.
Жена брашњава развлачи тијесто.
Мирише на хљебове и кнедле са шљивама.
Волим кад се дјеца најаве.
Тад је жена умилна.
Најљепша.
Мирослав Б. Душанић
1 коментар:
Богатство!
Постави коментар