Архивар снова
(пар дана пред почетак Великог поста)
недјеља: Св. Тарасије Цариградски
И није ми баш ништа рекао
стајао је обасјан мјесецом
као утвара поред трна руже
гледао је кроз мене мој отац
у даљину и дисао кроз мене
био је то тежак ноћни сусрет
од којег сам се разболио
~
понедјељак: Св. Порфирије Гаски
И није ми врата отворила мајка
већ старац с влагом у очима
збуњено и дрхтавом руком
а знао сам да је то наша кућа
препознао сам јој фасаду
и фугу изнад малог прозора
~
уторак: Препод. Прокопије Декаполит
И све пјесме моје из сандука
стара писма брижно коричена
све мишеви зубима самљели
од сјећања нигдје трага нема
а без њих је живот к'о пустиња
суви камен без сока раслиња
~
сриједа: Препод. Василије Исповедник
И плакао сам док сам одлазио
уском стазом пуном кукуријека
нигдје ријечи ухо да запара
да ме спријечи у мојој намјери
нигдје сунца да ми згрије душу
црне вране небо искљуцале
~
четвртак: Св. преподобномученица Евдокија
И с уједом шарке отровнице
крв је врела путе осликала
свака стопа једна бара мала
бола нема само ми се дријема
дивље пчеле драче запосјеле
да прилегнем да им чујем звуке
~
петак: Св. свештеномученик Теодот Киринејски
И доживљавам ујед змије
као спасоносно ослобођење
бијег од свих гријеха и урока
као вјеру и утјеху на умору
као највећи дар Господа
души мојој једини благослов
Мирослав Б. Душанић
