 |
| Мирослав Б. Душанић |
Ноћни разговори
сретнемо се у мом сну
као некад на рубу њиве
у нашем забаченом селу
зна он да изненади
изроне из тамне дубине
стане поред књига
Толстоја и Достојевског
и не тражи баш ништа
не жали се мој драги отац
многима је каже тешко
а он је сасвим слободан
прије него што нестане
захвали се Господу
који нам дарова умирање
и неопходну тишину
кад осване нови дан
дуго ме прати његов глас
и при сваком покрету
осјећам бол и мучнину
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар