 |
«Није ми жао што други краду моје идеје,
него ми је жао што немају своје.»
Никола Тесла
него ми је жао што немају своје.»
Никола Тесла
Приказивање постова са ознаком Без коментара 1. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Без коментара 1. Прикажи све постове
петак, 6. новембар 2015.
уторак, 3. новембар 2015.
РАТНИ ДНЕВНИК СРПСКОГ ВОЈНОГ СВЕШТЕНИКА (фрагмент)
 |
Као ратни свештеник V прекобрoјног шумадијског пука, протојереј Светозар Ивошевић (1882-1949), вишедеценијски парох храма Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу (цркве Трстене), који је живео у Белосавцима, водио је дневник у периоду од повлачења српске војске преко Албаније до пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије. (...)
24. децембар 1916. године, логор српске војске код Елбасана:
По наредби команданта дивизије ишло се са одредом на коњима и са колима из свих, па и нашега пука, по бадњак. Поворку са бадњаком пред вече је дочекао код пуковског штаба командант пука пуковник В. Николајевић са официрима и војницима. Пошто је бадњак положен на ватру, по обичају народном, ја сам као свештеник благословио и окадио присутне и бадњак, отпевао тропар Рождество твоје и завршио јектенијом, отпустом и жељом, уз честитање празника и бадњака, да други пут ово дочекамо у Отаџбини.
При повратку из пуковског штаба са доктором Рашковићем на вечеру у заједнички шатор, дрхтао сам од јаке зиме и ветра, који овде у ово доба са свом силином дува и био сам узбуђен и занет мислима на вас тамо, моје миле и драге, који сада дочекујете и прослављате велики и радосни празник Рођења Христа Спаситеља света у ропству, беди, невољи и бризи за све нас. Тада пустих срцу на вољу и горко заплаках, квасећи сваки залогај сузама. Знам како је и вама тамо сада, ако сте у животу! Па ипак, сва нада наша је у Бога, који је добар, па ће добро дати! А мени, у овим данима бола и патњи, још је једина пријатност, када се деси да које од вас сањам, те ми се чини као да сам вас видео и загрлио у души својој. Занет и замишљен легао сам у шатор кога ветар страховито њихаше и једва дубоко у ноћ заспах.
Протојереј Светозар Ивошевић
24. децембар 1916. године, логор српске војске код Елбасана:
По наредби команданта дивизије ишло се са одредом на коњима и са колима из свих, па и нашега пука, по бадњак. Поворку са бадњаком пред вече је дочекао код пуковског штаба командант пука пуковник В. Николајевић са официрима и војницима. Пошто је бадњак положен на ватру, по обичају народном, ја сам као свештеник благословио и окадио присутне и бадњак, отпевао тропар Рождество твоје и завршио јектенијом, отпустом и жељом, уз честитање празника и бадњака, да други пут ово дочекамо у Отаџбини.
При повратку из пуковског штаба са доктором Рашковићем на вечеру у заједнички шатор, дрхтао сам од јаке зиме и ветра, који овде у ово доба са свом силином дува и био сам узбуђен и занет мислима на вас тамо, моје миле и драге, који сада дочекујете и прослављате велики и радосни празник Рођења Христа Спаситеља света у ропству, беди, невољи и бризи за све нас. Тада пустих срцу на вољу и горко заплаках, квасећи сваки залогај сузама. Знам како је и вама тамо сада, ако сте у животу! Па ипак, сва нада наша је у Бога, који је добар, па ће добро дати! А мени, у овим данима бола и патњи, још је једина пријатност, када се деси да које од вас сањам, те ми се чини као да сам вас видео и загрлио у души својој. Занет и замишљен легао сам у шатор кога ветар страховито њихаше и једва дубоко у ноћ заспах.
Протојереј Светозар Ивошевић
 |
Текст и фотографије преузете из КАЛЕНИЋ, Издање Шумадијске епархије, година XXXIII, број 3 (213); Крагујевац 2014.
четвртак, 23. октобар 2014.
субота, 27. септембар 2014.
понедељак, 8. септембар 2014.
уторак, 3. јун 2014.
четвртак, 22. мај 2014.
недеља, 13. април 2014.
уторак, 8. април 2014.
субота, 8. март 2014.
Пријавите се на:
Постови (Atom)