Мирослав Б. Душанић: У међувремену

Улаз у "моју зграду"

У међувремену
                        Нади Петровић

Дефинисан сам једном за свагда
И осуђен да лутам 
У лавиринту враџбина и снова

Сјећам се пророчких казивања
Читања судбине из кафеног талога
Бацање карата и игре прстена

Свега оног свакодневног
Које скраћује вријеме и убија досаду

Одвојен од свијета
(У међувремену) Као пртљаг носим
Збуњену душу

С лакомисленом страшћу
Глумим човјека

И наивно опчињен
Жудим за обећаним животом

Мирослав Б. Душанић

"Моја улица"

Мирослав Б. Душанић: Прилог изучавању српске литературе

Прилог изучавању српске литературе

                                Власти Младеновићу

Драги мој пријатељу Власто
Ево ме послије ћутања дужег
Ништа ми није помогао бијег
С поезијом сам Ти заст‘о
Свака ми ријеч о врату тег
А строфа непремостив бријег

Опет се обнавља стари адет
Само онај који у амбасади чита
Стихове о тузи и завичају
Тај је признат и цијењен поет
Као некад за вријеме Тита
О њему се пише и сви га знају

Такви су соколи српске ријечи
Њени чувари и барјактари
С њима се маршира у Европу
Док Боже правде салоном јечи
Смјењују се млади и стари
И хвале коктел и добру клопу

Печење с ражња и домаћа љута
Као и слика предсједника на зиду
Залог су да цвјета наша култура
Она никада неће скренути с пута
То мораш да имаш увијек у виду
Када се изучава српска литература

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Колоне избјеглица или По завршетку љета једно писмо

Колоне избјеглица или По завршетку љета једно писмо

Стојан ми послао своју нову збирку пјесама
Сад сам тек свјестан да сам пратио њено настајање
Изненађење иако је тако било и са претходном
И опет ме (о)помиње сврстао у њу једно дуже писмо

Ово љето 2015. је било сушно и помало тужно
А јављала ми се редовно Веселинка из Бориног Врања
И умилно цвркутала бираним ријечима
Као да их је убирала у самом Рајском врту

Јављао се и Власта Младеновић из Неготина
Опчињен својим Шаркаменом и Крајинском птицом у лету
Свијетом који само постоји у његовим пјесмама
Лепршавим и кратким

И Мирослав Лукић упркос небројеним препрекама
Слао ми вијести о успону и паду Ријечи и Човјека
Из Отаџбине и цијеле Васељене
Човјек институција неуморно чисти и скупља цигле Вавилонске

Јавише се и Мирослав из Трешњевице Мирослав из Рашевице
Иван Ивановић о Писцима без адресе Горан Ранчић
Брат у Христу Александар Живко Тони и тек да се не заборави
Као крхотине скупоцјеног крчага Савко из Завичаја

И дуго у ноћ будан Раде В. и мени драга Александра Мариловић
Увијек са пар лијепих ријечи бисера из шкољки
Па Нада Петровић скрајнута пјесникиња из Крагујевца
Час запјева и оћути час оптужи и зајеца па све опет из почетка

Ово љето 2015. је било сушно и помало тужно
Јесен је почела ружно с кишом и с вјетром који страшно хучи
Само пријети и ништа добро не наговјештава
С њим као што сам некад и ја дуге колоне избјеглица и то ме мучи

Хилдесхајм, 19. септембар  2015.

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: ВЈЕРА

ВЈЕРА

        Уз захвалност Душанки Наранчић

Пут до Мира и Истине је дуг и трновит
Ако искрено раскрилимо своја срца
Упорно и стрпљиво поднесмо патњу
Али и радост — И она је дио искушења
Примићемо дарове из руке Његове

Овладамо ли још Ријечју и Ћутњом
Научимо ли тај Језик Немушти
И пропричамо с птицом и биљком
Са инсектом и вуком и змијом
С водом вјетром и каменом
Одолимо ли кушњама Нечастивог
Отвориће нам се Рајска врата
И дозволити приступ у Башту Божију

Више нећемо бити безначајне сјенке
— Пролазне и лутајуће
Добићемо анђеоске ликове
И Господ ће нам удахнути нове душе
— Душе бесмртника

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Писмо Нади Петровић

Плутање

Које су то песме
боље од ћутања?

Које то лутање
вредније је
од плутања
бескичмењака
у плодовој води?

Која је то снага
мисли које тону
у сировине
за рециклирање?

Не постоји одабир
нити бирање
између две тишине.

Напуне се главом
жуљевити дланови
у залудном покушају
да све мине. 

Нада Петровић

Писмо Нади Петровић

преваре и подвале
начичкана клизишта и одрони
стрмоглави понори
хаос

сирова је и сурова наша стварност

у стрепњи над голим животом
повлачимо се и кријемо иза рушевних зидова
закивамо врата и прозоре
уклањамо стопе и трагове постојања
закрчујемо стазе и пролазe
и људима и свјетлости
почели смо да производимо мрак
градимо вјештачке кулисе страве и ужаса
привид да су предјели пусти и уклети
и да нас нема више ту

утихнула је ријеч
не јавља се човјек ћути Бог

не ја нисам равнодушан
неспокојан сам и немоћан да спријечим гријех
и зауставим патњу

али ја сам још жив и бунтован
и нећу да ћутим
не мислим да мрем

није вријеме за умирање
тог времена нема
и сама помисао гнусан је чин
и од Створитеља ничим оправдан и подржан

Мирослав Б. Душанић

Безнадежна нада...

Одустајем...
Без тебе је свака мисао заборављен сан,
након ког се устаје и креће у дан
који је исти као онај који је прошао без памћења,
који је исти као онај који тек треба да дође,
који иза себе оставља траг у вртлогу,
коме се не зна почетак ни крај,
који као да није постојао.
Свака мисао је безнадежна нада
која трули као семе закопано предубоко,
или бачено на стену у напуштеном каменолому
где ни дрвећа ни човека нема,
где је само дробина и јаловиште.
Препустити се тишини и бити глув за звиждуке ветра
кроз ицепану мешину назови поезије,
назови смисла књижевности,
назови живота.
Опрости мени и себи,
еутаназија чула једино има смисла
у тренутку када тело живи а душа умире.

Нада Петровић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Шафрани

Шафрани

Драга Веселинка

Господ је велик и он нам се указује
Ако му и не видимо лице
Оставља нам знаке
Добре или лоше
С наше тачке гледишта
Али за Њега
Подјела не значи ништа
Сви су знаци подједнако важни
Сврха им је да нас подсјете
Пробуде
Опомену…

Мозак је безскруполозни трговац
Склон прорачуну
И вјеран закону профита
Час би овако
Час би онако
Увијек тражи исплативо
Можда би..
Можда не би....
О да ли би...

У тим калкулацијама често шаље
Противрјечне сигнале
Који нас заведу или потпуно сломе

Зато треба отворити очи
Отворити уши
Отворити срце и душу
И потражити знаке Господа
Тражити их толико дуго док их не откријемо
Или нам се сами не укажу

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Свјетионик

Свјетионик
                            (Пјеснику Јасмину Исаку Латићу)

Богиња пјесништва је једина која те посјећује
Понуди ти лист хартије да је попуниш ријечима
И птице још увијек пјевају у дворишту
И цвјетају зумбули и миришу као и прије
Док си становао у Цара Душана 119
Вријеме је остало сасвим исто: Промјенљиво
Сунце и мјесец плове изнад Зрењанина
Као да се ништа није ни догодило
Нису примијетили да ти нога недостаје
Сједиш поред прозора окренут ка улици
Из навике гледаш на њу а ништа не видиш
Очи су те поодавно изневјериле
Свако вече пред спавање ишчитаваш Молитву
Захваљујеш Господу на дару – Благосиљаш
И док не заспиш ослушкујеш ћутања звона
Знајући да тамо далеко на хоризонту је Свјетионик

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Неизбрисив траг

Неизбрисив траг 

Не без разлога пишем
Још могу да осјетим
Твоје усхићење
И то ми помаже данас
У осами
Али руку на срце
Тужан сам
И раздирем себе попут
Рањене кошуте
Од како се не јављаш
Ја сам други човјек
Сањам живописне
Сцене
Дунавске чунове
И узбуркане таласе
Нисам више слободан
Остао сам незаштићен
И немам избора
Ноћима ми пријете
Пао сам у немилост
Моћних вила
Или ме нека тајна сила
На смрт осудила
Ако се ускоро не јавиш
Бићу уништен
Већ ми се срце хлади
Убрзано као стијена

Мирослав Б. Душанић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Из преписке - Додатак

Из преписке - Додатак

И све што сам прије тежио
И даље могу само да тежим
Ништа се остварило није
Ако сам некад и гризао
Са годинама зуби отупјели
Чак и не лајем и не режим
Душа у носу и једва дишем
Из дана у дан мање воље
Стихове да биљежим
За кога још да их пишем
У моћ њихову не вјерујем
Прошао занос младалачки
Ти су снови одсањани
Сад онемоћало и старачки
Буљим у четири зида
Чекам шта ми Господ спрема
А најрадије бих од стида
Да умрем и да ме више нема

И размишљам о невремену
И потресима
О пустоши и пророцима
О празновјернима
И доњим свјетовима
О неким старим ранама
О лутањима по беспућима
И изгубљеним данима
О разбојништву и завјерама
С пушкама и камама
О прљавом рату
О невјерној сестри и брату
О смрти и драмама
О проклетствима и разврату
О издајама и проневјерама
О сребру и злату
О колонама прогнаних
И јамама
О мочварама и барама
О блату
О боловима избјеглиштва
О паклу
О злу на овом тлу
И мом бивствовању у азилу
А кад сам одлазио у герилу
Нисам ни сањао
Да ћу остати у туђини
И да ћу сасвим на умору
Осјећати се као у логору

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Из преписке

Из преписке

На столу хрпа разбацаних листова
Убија ме њихова бјелина
Проналазим Твоју поруку
Морам признати не пишем пјесме
Помраченог ума понекад од ријечи
Направим штрик и омчу
И затегнем да стеже
Некада сам тако везивао кравату
Али времена се мијењају
Пропали планови
Са њима и нада у бољи свијет
На сцени су фарисеји
Разни хохштаплери и курве
А шта бих ја и објавио
Нису ми ријечи хибридне
Једноставне су и сасвим неотпорне
На коров и штеточине
Као домаће сорте воћа и поврћа

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић