 |
Не без разлога пишем
Још могу да осјетим
Твоје усхићење
И то ми помаже данас
У осами
Али руку на срце
Тужан сам
И раздирем себе попут
Рањене кошуте
Од како се не јављаш
Ја сам други човјек
Сањам живописне
Сцене
Дунавске чунове
И узбуркане таласе
Нисам више слободан
Остао сам незаштићен
И немам избора
Ноћима ми пријете
Пао сам у немилост
Моћних вила
Или ме нека тајна сила
На смрт осудила
Ако се ускоро не јавиш
Бићу уништен
Већ ми се срце хлади
Убрзано као стијена
Мирослав Б. Душанић
 |
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар