 |
Након пар година изгнанства
Из живота с којим су ме везале
Мудре изреке које упућују
На његове неизрециво драгоцене тренутке
Изван смисла
Званог удисај и издисај
Прозебло јутрос грабим хладан
Јутарњи ваздух
Чини ми се, што дубље
То истинитије
Негде неко плаче
Јасно чујем
Али, запретена у дисању
Слутим да дно тој дубини
Још увек не назирем,
Мора бити да је изван мене,
Да се протеже изван граница
Мога бића
 |
Однекуд ми се чинило
да се ближи час
коначног преокрета
Вртела сам се у ритму
унутрашњих откуцаја,
тулио је ветар по опустелим
пространим засадима
као по напуштеним њивама
Ал то бледило, што се
помаљало с хоризонта
и неумитно приближавало,
беше у оку препознат страх
покушала сам да га избегнем,
да га не приметим
Али никог није било
осим мене и њега
и није се могло лагати
Гордана Ђилас
 |
Нема коментара:
Постави коментар