 |
|
Напеви шаркаменски
Читајући поезију Власте Младеновића
1.
ратар млад у зеници
крије пшеницу
деци из црепуље ломи
погачу врућу
у топло свануће
када гуја из пазуха
дозива муњу
да одагна сумњу постојања
и насртаје у кост чеону
устрепталој на раонику
прве бразде
нека нас не зајазе
штакори окорели
свикли на крволок
утуком и црним луком
пупак наш скорели
цветом и медом помазите
и мајчиним млеком нахраните
јер из извора насушног
сновидна се слика рађа
а муња из зоре порађа
2.
(Врело)
ка Врелу путујемо са Богом
у нама мећава
не јењава
ни опанци наши
лед више не осећају
нисмо блудни ни луди
како нам дошаптавају
људи
морамо на врело стићи
јер ту је некропола
купола каменог шара
и стамена присојкиња вила
наруквице крчази подруми
бурад вином препуњена
Цару намењена
који крај олтара нама
износи трпезу ића и пића
и пита јесмо ли студни
о на истоку људи
вавилонске ватре нас греју
а мудраци речи наше
у вртлог набујали бацају
и певају оде у славу нашу
немојмо сагињати главу
да нас муња не спржи
песма нек нас опесми
камен овај за под јастук
Богочовече кући однеси
Слике опеване,
песме насликане
Уз слике Новице Станковића Лукина
исписане су ове песме. Нека свака
Песма пронађе своју слику, а Слика
Песму.
Живко Аврамовић
/Преузето из КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, број 1211, Београд, март 2013./
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
